субота, 15.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 27.04.2016. у 09:53 Зоран Радисављевић

Језик је највеће и најсавршеније чудо

Бећковић је темом љубави, то јест Вером Павладољском, која га води до божанског, повезан са Дантеом, а очевим духом, који лебди изнад целокупне његове поезије, са Шекспиром и његовим Хамлетом, истакао је Јован Делић, говорећи о „Три поеме” Матије Бећковића
Са трибине у САНУ посвећене књизи академика Матије Бећковића (Фото: Танјуг)

Овогодишња девета трибина Библиотеке САНУ била је посвећена књизи академика Матије Бећковића „Три поеме”, коју је објавила Српска књижевна задруга. Све три поеме: „Господе помилуј” , „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”, објављене су првобитно у „Политици”. О књизи су говорили Миро Вуксановић, Јован Делић и Стојан Ђорђић, а песник је казивао своје стихове.

Академик Миро Вуксановић, у уводном слову, говорио је како Матија Бећковић нешто обично и свакодневно премешта у необично, преоблачи у ново и друкчије, са истим, али поетизованим значењем. Његове речи расту и постају новост, око њих бива лепше, као да се не мења само звук, као да се мењају и боје, а осећање бива какво није било. Све то може Матија Бећковић, једноставно као и сви који умеју. Он је у поеми „Учини ми љубав”, већ у првом стиху, да би одмах дирнуо поезију, поновио речи из наслова, једну за другом, и додао дозивницу – душо „најнајнија”.

– Узео је именицу душа из које је поникла љубавна нежност, као код свих и свуда, а потом оно обично „нај” и „нај” развио у придев какав нисмо имали и рекао – „најнајнија”. Суперлатив је дигао на суперлатив, у почетном стиху, и нашао реч која отвара све три поеме, које славе Бога, љубав и молитву, у којима се и где је нема чује реч – „најнајнија”, око које се све мења – објашњава Вуксановић.

Бећковићева љубавна поезија, сматра Јован Делић, достигла је свој врх поемом молитвом „Парусија за Веру Павладољску”. Љубав је спојила гроб и небо, потврђујући своју бесмртност и божанску природу. Љубав није само атрибут божанског већ и његово суштаство. „Парусија” је својеврстан мост од Бећковићеве љубавне поезији ка молитвеној. То је та дантеовска линија коју видимо, ненаметљиво повучену, у Бећковићевој поезији – до божанског води љубав – Беатриче или Вера Павладољска. Бећковић је темом љубави, то јест Вером Павладољском, која га води до божанског, повезан са Дантеом, а очевим духом, који лебди изнад целокупне његове поезије, са Шекспиром и његовим Хамлетом. То што Бећковић не подражава ни Дантеа ни Шекспира само је потврда његове аутентичности и дубине.

Памћење је иманентно језику, а самим тим и поезији и песницима. Зато је језик највеће и најсавршеније чудо што га је творац створио, стварајући свет. Зато је он дубљи од свих свемира: „Од свих свемира бездана видике / Дубљи је свемир и бездан језика.” Бећковићеве молитвене поеме, наглашава Делић, обогатиле су иначе изузетно богату традицију српске молитвене поезије и творе златан беочуг којим се савремена српска поезија повезује са традицијом старог српског песништва и са Његошем. Оне се могу разумети и као нов песников одговор на сопствено питање: „Што ће ново ако има старо?” Да је свет књига, систем, па и лавиринт, закључује Делић, тврдили су не само стари писци и мислиоци него и модерни духом.

За нову књигу Матије Бећковића – „Три поеме” (2015), истиче Стојан Ђорђић, можемо рећи да је триптих религијских поема, о чему сведоче већ и њихови наслови: „Господе, помилуј”, „Учини ми љубав” и „Слава теби Боже”. Прву поему Бећковић је испевао 2013. године, узимајући за основу познату и најкраћу хришћанску молитву која је стала у само две речи: Господе, помилуј. Од те првобитне молитве за милост божију сачинио је модерну епско-лирску творевину – поему од седам строфа, односно седам песама, пошто свака има дванаест стихова александринаца. Сликовито речено, Бећковић је прво слово православне азбуке, оно црквенословенско „Господи, помилуј”, што се у молитви небројено пута понавља, осавременио и проширио: разлистао у осамдесет и четири стиха, распоредио их у седам песама и сложио у јединствену целину, и тиме онај молитвени шапат што потекне из самотничког обраћања Богу развио до епских размера, до песме за све људе, и у име свих људи, до песничке молитве за све, и у име свих нас.

Друга поема, испевана годину дана касније, која носи наслов „Учини ми љубав”, прелази из молитве у похвалу, из молбе за божје спасење у оду највећој милости божјој, милости љубави. Овде се још боље види како Бећковић осавремењује молитвени дискурс, какве иновације уводи у  традицију човекове комуникације с божанским бићем. Од наслова па до свог краја ова поема је похвала љубави и уједно молитва за љубав. Откуд уопште та тема у песми религиозног надахнућа, ако не због тога што је љубав једна од највећих потреба савременог човека.

Трећа поема „Слава теби Боже”, која је написана 2015. године, садржи двадесет песама испеваних у форми сонета, што у збиру даје двеста осамдесет стихова и чини је најдужом у овој књизи. Поема је такође модерно песничко остварење у коме се обједињују и прожимају лирски и епски говор, при чему се сваки развија у пуном свом квалитету. То је песма у којој разговор с Богом постаје истовремено и молитва, и похвала, и химна, и то у јединству најстаријих и најјачих епифанијских просветљења и епских визија.

Бећковићеве „Три поеме”, та модерна песничка конкретизација наших могућности да замислимо и схватимо божанску инстанцију, каже Ђорђић, носе у себи и обнављају у нама оно најстарије човеково осећање јединства с природом и животом – исконски пантеизам и пантеистички порив у човеку.

Коментари13
31ad8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља