Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Железара бољи посао него „Фијат”

Оба уговора, склопљена у финишу предизборних кампања – Тадићеве 2008. и Вучићеве 2016., подразумевала су да држава на себе преузме враћање старих дугова, али је уговор са Фијатом остао тајна, док је са Кинезима објављен у целости
Колика су била државна улагања у Фијат сазнавали смо на кашичицу (Фото Танјуг)

„Добро дошли у град челика”. Овом поруком исписаном на транспаренту махао је у понедељак 18. априла један од радника „Железаре Смедерево”, док је министар привреде Жељко Сертић на бини љубио тазе потписани уговор о продаји српске челичане кинеском „Хестилу”.

Када су 2008. године Италијани стигли у Крагујевац и преузели некадашњу „Заставу” дочекала их је слична порука: „Бенвенути а каза“ („Добро дошли, кући”).

То нису једине две сличности између ова два посла. Оба су склопљена у финишу предизборне кампање, први посао утицао је на изборни резултат Бориса Тадића, други – Александра Вучића. И оба аранжмана подразумевала су да држава на себе преузме враћање старих дугова.

Према анализи тадашњег Министарства економије на чијем је челу био Млађан Динкић, који је био и идејни творац посла са „Фијатом”, од средине деведесетих па до 2008. године, држава је на „Заставу” потрошила 500 милиона евра. Са друге стране, од одласка америчког „Ју-Ес стила” (почетком 2012) државу је пословање железаре све до 1. фебруара 2015. године коштало 300 милиона евра .

Бојан Бојковић, председник надзорног одбора железаре, признао је недавно гостујући у емисији „Прави угао” на Телевизији Војводина, да укупни дугови челичане износе 470 милиона евра. У извештају КПМГ-а, који је јавно објављен уз уговор, нето дуг је знатно мањи (288 милиона евра). Могуће је да је Бојковић на тај износ додао и дугове које челичана има према држави и државним предузећима. 

Скочио профит „Фијата”
Зарада италијанско-америчке аутомобилске компаније „Фијат Крајслер аутомобили” (ФЦА) порасла је у првом кварталу захваљујући снажним пословним резултатима у Северној Америци.
У прва три месеца текуће године, ФЦА је укњижио нето профит од 478 милиона евра, што је знатно више у односу на добит од 27 милиона евра из истог периода прошле године, преноси агенција АП.
Ова компанија, настала спајањем „Фијата” и „Крајслера 2014. године, потврдила је циљеве за текућу годину у којој очекује нето профит од 1,9 милијарди евра и приходе од 110 милијарди евра.
Зарада ФЦА у Северној Америци, пре опорезивања и камата, удвостручена је на 1,2 милијарде евра захваљујући вишим приходима и мањим издацима.
У Европи, зарада ФЦА се готово учетворостручила, на 96 милиона евра, наводи америчка агенција.
Танјуг

Занимљиво је да се и за један и за други уговор чекало зелено светло Брисела. Док је Европска комисија у послу са железаром проверавала износ државне помоћи, мало ко још памти да је пре потписивања уговора са „Фијатом”, Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ био замрзнут због противљења Холандије која је у то време сматрала да Србија није достигла пун степен сарадње са Хашким трибуналом. Српска јавност је у то време била скептична да ће „Фијат” уопште доћи ако ССП не буде одмрзнут. То је било важно да би италијанска компанија могла неометано да извози у ЕУ. Као што је сада тржиште челика у кризи и тада је ситуација на тржишту аутомобила била незавидна. Италијански медији су у то време писали да ће следећа – 2008. година бити најгора у животу Серђа Маркионеа, првог човека „Фијата”, јер је тржиште аутомобила те године пало за 25 одсто. И кинески медији су производњу челика ових дана називали „индустријом Залазећег сунца”.

У чему је, ипак, разлика између ова два посла? Србија је са „Фијатом” ушла у заједничко стратешко партнерство и основала нову фирму у којој је задржала 33 одсто власништва, док је „Хестилу” продала комплетну имовину – „чисту” и неоптерећену дуговима. Са италијанском компанијом потписан је уговор о заједничком инвестиционом улагању, који је објављен, али не у потпуности. Читави пасуси билу су затамњени црном бојом. Уговор који је потписан са Кинезима о продаји 98 имовинских целина објављен је у потпуности. За разлику од претходног који је држава потписала са „ХПК инжењерингом” о професионалном управљању железаром, чије ни слово јавност никада није видела.

У уговору са „Фијатом”, у делу који је био доступан јавности, писало је да ће италијанска компанија уложити 200 милиона евра, а укупно улагање Србије било је 250 милиона евра. Од онога што је јавности познато – Република Србија дала је 100 милиона евра оснивачког улога за „Фијат”, али и 50 милиона евра као кредит оснивача.

Колика су била државна улагања у овај посао касније смо сазнавали на кашичицу. Држава је, како може да се види у Билтену јавних финансија, била гарант за кредите које је узимало заједничко предузеће. Из буџета, такође, може да се сазна да је заједничка фирма добијала значајна средства.

Подстицаји које су „Фијат аутомобили Србија” (ФАС) до краја 2013. године добили износили су 5,8 милијарди динара. Примера ради, само у првих пет месеци 2014. године ФАС је добио укупно око 800 милиона динара субвенција по основу протокола о регулисању међусобних односа. Исте године у јануару уплаћено је 831 милион динара по основу уговора о заједничком инвестиционом улагању. Док је у марту „Фијатовим” кооперантима исплаћено 330,4 милиона динара, по основу истог тог уговора. Док је био министар привреде Саша Радуловић је говорио како је Србија за „Фијат” направила порески рај у коме не плаћају никакве порезе. „Не само то него и грађани Србије плаћају доприносе на терет послодавца за запослене у ’Фијату’”, истицао је Радуловић.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је прва и кључна разлика између ова два посла у томе што је када је о железари реч, у питању приватизација. То је о модел продаје имовине. Са друге стране, са „Фијатом” је држава имала заједничко улагање.

– „Хестил” је, дакле, 100 одсто власник железаре, а „Фијат” у свом власништву има 67 одсто заједничког предузећа. То значи да са преузимањем дугова челичане, порески обвезници више немају никакве обавезе према Кинезима, док са Италијанима то није било тако. Србија је „Фијату” много дала, а сва обећања о новом моделу и већој производњи су се изјаловила – каже професор Савић.

Када се уговор о неком послу не објави увек остаје сумња да се нешто крије, додаје наш саговорник. Не разумем, како може интерес инвеститора да буде важнији од интереса грађана Србије, пита наш саговорник.

Ипак, када испод оба посла подвуче црту, Савић сматра да је упркос свим трошковима, било немогуће одржавање „Заставе” и железаре у досадашњем стању.

– Ни једна ни друга власт није имала много избора. Иако је можда нешто могло и боље да се испреговара, алтернатива је и у првом и у другом случају била скупља – закључује Савић 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.