Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рад оплемењује човека и продужава живот

Драгослав Риле Богдановић 1947. градио пругу Шамац–Сарајево, а и сада га држи радни елан (Фото Слободан Јовичић)

Ужице – Кад убрза корак професор историје у пензији Драгослав Риле Богдановић, акцијаш с најдужим стажом у Ужицу, млади што безвољно доконишу у баштама градских кафеа с чуђењем гледају тог човека седе главе. А он углавном увек тако иде, хитро и лако, иако на јесен у 85. годину ступа.

Ленчарење Риле не познаје: и у старости је стално у покрету, увек нешто ради. Посао зачас нађе у кући и око ње, или покоси траву у оближњем сокаку. Доскора, док није увео грејање на гас, цепао је и слагао дрва, уносио угаљ. А кад се од рада умори одмара се писањем: пре неку годину објавио је две обимне књиге о старом ужичком насељу Клисура.

 – Говоре ми укућани да успорим и да се одмарам, али навика је јача. Тврдим да рад оплемењује човека, чини га бољим и здравијим. Нико у мојој фамилији није доживео моје садашње године, а ја сам убеђен да је свакодневни рад највише заслужан за то – почиње своју причу овај Ужичанин, већ четврт века пензионер, а његова супруга Нада се надовезује: – Он и у овим годинама увек нађе неког посла. Узалуд га опомињем да се чува, не вреди.

Растао је Риле у послератно доба кад се држава жуљевитим рукама градила. Давне 1947. године, као тек свршени основац, кренуо је стопама старијег брата и сестре па се пријавио у бригаду, да иде на градњу пруге Шамац–Сарајево.

Још голобрад, није хтео да заостане за старијима. Прво хтели да га као премладог врате са акције у Ужице, али он био упоран, снашао се и остао. Копао је с другима тунел Врандук, пуцали му жуљеви и повијала се млада плећа под теретом, али се два месеца ту радило и певало. „Јуриш Ере на кубике за изградњу републике“, памти Риле тадашњу песму и показује нам акцијашку легитимацију из тог времена.

Следиле су за њега, наредних година, нове радне акције. Градио је 1948. магацин за потребе ЈНА у Горјанима, па наставио изградњом београдског хотела „Југославија“. Следећег лета подизао Студентски град у Новом Београду, а 1950. обнављао центар Београда на Теразијама.

Још чува ударничке карте и похвале с тих акција, којих се с носталгијом сећа.

– Тешки су то били дани, а ја сам као награду доживљавао то што су ми омогућили да допринесем обнови ратом порушене земље. Дружење, стицање знања, упознавање градова, допринос напретку, све то је много значило нама из мале вароши. Ех, да данас неко обнови радне акције за младе, сигурно је да би њихов однос према животу и обавезама био позитивнији – сматра Риле.

Пошто је студије историје завршио у Београду, акцијашки рад заменио је професионалном каријером. Предавао историју у ужичким средњим школама, био управник Историјског архива, па кустос у музејима у Ужицу и Бањалуци, те директор маузолеја на Опленцу и Карађорђевог конака у Тополи.

Увек је, како каже, раду био предан, па и од других очекивао исто. – Али више је било оних што су се држали нерада и ленчарења. Као управник архива тражио сам од сарадника да више раде, па наилазио на озбиљне отпоре.  

После сам, мада радан и посвећен, морао да се браним од политичара којима су се ти сарадници жалили. А као кустос знао сам сатима подробно да објашњавам групама о музејским поставкама кроз које сам их водио, због чега су ми неки руководиоци замерали зашто те људе толико задржавам – сећа се наш саговорник.

И мада су у Ужицу тог доба и фабрички радници лако добијали друштвене станове, професор Риле није био те среће. Никад од државе коју је градио ништа није добио, од своје плате обновио је породичну кућу.

 – Све до 2012. године здравље ме је добро служило, а тада сам дуже боловао. Две године касније имао сам четири операције мокраћних путева. Али дисциплина и упорност помогли су ми да се опоравим. Сада сам опет здрав, са одличним здравственим резултатима. Прегледао ме је недавно ужички кардиолог др Милорад Мирковић и рекао да имам здраво срце с којим могу и стоту да доживим. Ваљда ће оно потрајати, а ја ћу му радом помоћи – вели уз осмех Драгослав Риле Богдановић.       

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.