Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Фарма на крају града Миливоју донела Награду Београда

У најудаљенијем београдском селу Дудовица, у засеоку Маринац, налази се имање са 800 свиња чији је власник породица Стевановић коју је за успешно пословање наградио град
Фарма је организована по најновијим стандардима (Фотографије Раде Крстинић)

„До­бар дан, зна­те ли где се на­ла­зи фар­ма Сте­ва­но­вић?”

„Па ко не зна Ми­ли­во­ја? Нај­бо­љи од­га­ји­вач сви­ња у Бе­о­гра­ду, а и ши­ре”, од­го­ва­ра ме­шта­нин нај­у­да­ље­ни­јег бе­о­град­ског се­ла Ду­до­ви­це. „Не­ма да ома­ши­те, са­мо пра­во”, до­вик­ну. 

И за­и­ста, у за­се­о­ку Ма­ри­нац, са обе стра­не пу­та ви­де се згра­де по­вр­ши­не од око 1.000 ква­дра­та. Ту је и Ми­ли­во­је Сте­ва­но­вић, до­бит­ник На­гра­де гра­да Бе­о­гра­да за по­љо­при­вре­ду. За ово при­зна­ње ње­га је при­ја­ви­ла При­вред­на ко­мо­ра Бе­о­гра­да.

Са си­ном Вла­ди­ми­ром до­че­ку­је нас ис­пред ку­ће и по ста­ром срп­ском оби­ча­ју ну­ди ка­фом и ра­ки­јом. На по­слу­жав­ни­ку сти­же и „ко­ка-ко­ла”.

– Ни­сам не­ки љу­би­тељ га­зи­ра­них на­пи­та­ка, али је­дан не­мач­ки уз­га­ји­вач ми је ре­као до­бар трик. Кад пра­си­ћи не­ће да је­ду, тре­ба им по­ме­ша­ти ма­ло овог пи­ћа са хра­ном. Од­мах им се отво­ри апе­тит – ка­же Ми­ли­во­је.

Сте­ва­но­ви­ћи се сви­њо­гој­ством ба­ве већ че­ти­ри де­це­ни­је. Ми­ли­во­јев отац по­чео је са две сви­ње, а он на фар­ми да­нас има око 800. Са­мо про­шле го­ди­не пре­дао је 1.500 то­вље­ни­ка од по 106 ки­ло­гра­ма. 

– Кад сам имао 12 го­ди­на за­ин­те­ре­со­вао сам се за овај по­сао. Ви­део сам да је то јед­но од рет­ких за­ни­ма­ња ко­је до­но­си за­ра­ду пре­ма за­ла­га­њу. Ра­дио сам у „Ко­лу­ба­ри”, али сам 1994. го­ди­не на­пу­стио по­сао – при­ча до­ма­ћин. 

Посебне услове имају свиње које су се тек опрасиле

Нај­бо­ље му је, ка­же, кад је сам свој га­зда. Не раз­у­ме да­на­шњу омла­ди­ну ко­ја у гра­ду ра­ди за дру­го­га и пре­жи­вља­ва са по два­де­сет хи­ља­да ме­сеч­но.

– Ра­ди­те, са­ди­те. Та­ко ће­те за­ра­ди­ти – по­ру­чу­је Ми­ли­во­је. 

Са си­ном Вла­ди­ми­ром, ве­те­ри­на­ром, ћер­ком Јо­ва­ном и же­ном Љи­ља­ном ко­је су за­по­сле­не у здрав­ству, осим сви­ња он у Ду­до­ви­ци га­ји и ку­ку­руз, је­чам и пше­ни­цу. Оста­так хра­не за то­вље­ни­ке до­ку­пљу­је од вој­во­ђан­ских ра­та­ра. За дан по­је­ду око то­ну и по. 

– Има ту пу­но по­сла. Син иде на њи­ву, а ја сам за­ду­жен да во­дим фар­му. Он­да одем и ја до ње­га, од­ве­зем му дру­ги трак­тор, да ма­ло од­мо­ри онај ко­јим је ра­дио. А на­ма не­ма од­мо­ра – ша­ли се Ми­ли­во­је.

Увек уста­је у шест са­ти, али гле­да да по­сло­ве за­вр­ши до пет по под­не.

– Мо­гли би­смо ми и да за­но­ћи­мо ра­де­ћи. Јед­ну ноћ, две. Ал’ тре­ћи дан не­ће­мо мо­ћи ни­шта – при­ча до­бит­ник На­гра­де гра­да. Све је у до­број ор­га­ни­за­ци­ји, до­да­је. 

Ње­го­ва фар­ма ор­га­ни­зо­ва­на је по нај­но­ви­јим стан­дар­ди­ма. За­сту­пље­не ра­се ве­ли­ки јорк­шир, лан­драс и ду­рок сме­ште­не су у не­ко­ли­ко обје­ка­та. Одво­је­ни су пра­си­ћи за тов, при­плод­не кр­ма­че, ве­про­ви и сви­ње ко­је су се тек опра­си­ле. Се­лек­ци­ју жи­во­ти­ња над­зи­ру струч­ња­ци Ин­сти­ту­та за сто­чар­ство из Зе­му­на, а Сте­ва­но­ви­ће че­сто по­се­ћу­ју и стра­не де­ле­га­ци­је по­љо­при­вред­ни­ка са ко­ји­ма раз­ме­њу­ју ис­ку­ства у сви­њар­ству. 

Миливоје Стевановић

То­вље­ни­ке Сте­ва­но­ви­ћи про­да­ју кла­ни­ца­ма „Нид- Тав­ник” из Кра­ље­ва и „Пре­ра­ди ме­са Си­ти грил” из Ла­за­рев­ца. Ме­сеч­но про­да­ју око 130 гр­ла. Ако не­ком ком­ши­ји за­фа­ли пра­сен­це за ра­жањ, Ми­ли­во­је при­ско­чи у по­моћ и про­да му свињ­че. 

Се­дам­на­ест го­ди­на га­јио је по сто би­ко­ва, али то ни­је ис­пла­тив по­сао, ни­је за­ра­дио ни ку­ћу да сре­ди. Од би­зни­са са сви­ња­ма ипак мо­же ле­по да се жи­ви. Због по­сла не тр­пи ужи­ва­ње, по­ро­ди­ца сти­же и да ле­ту­је и зи­му­је. Ста­ри­ји и мла­ђи до­ма­ћин од­ма­ра­ју на сме­ну. 

Др­жа­ва тра­жи да од­га­ји­ва­чи сви­ња пра­те европ­ске стан­дар­де, али им не ну­ди да ра­де по европ­ским усло­ви­ма. То им оте­жа­ва по­сао. Опре­ма у Ср­би­ји је дво­стру­ко ску­пља, а суб­вен­ци­је три пу­та ма­ње.

– По­љо­при­вред­ни­ци су пре­пу­ште­ни са­ми се­би. Др­жа­ва не га­ран­ту­је ни от­куп­ну це­ну. По­се­бан про­блем је увоз стра­ног, не­ква­ли­тет­ног ме­са ко­је кон­ку­ри­ше на­шем здра­вом и ис­прав­ном. По­сле свих го­ди­на ра­да, до­шли смо до зи­да и не зна­мо ка­ко да се из­бо­ри­мо са си­стем­ским про­бле­ми­ма – на­по­ми­ње Ми­ли­во­је.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.