Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Сиромаштво мање на папиру, а веће у тањиру

Код нас је прошле године порасла продаја јефтиних намирница, као што су хлеб, пецива и пилеће месо, док у односу на ЕУ трошимо упола мање јунећег меса, млека и воћа
(Фото Д. Јевремовић)

Када пола месечног буџета, од око 60.000 динара, одвоји за храну и рачуне, и још петнаестак одсто за нужне поправке по кући и превоз до посла – просечној (трочланој) породици у Србији за све друге потребе остаје минимално новца. Рецимо, тек око 2.500 динара за здравствене услуге, за рекреацију и културу око 3.000 динара а за образовање – тек 1,2 одсто укупног буџета што је око 700 динара месечно. И то је укупан месечни буџет који се дели на три дела.

Подаци које је „Политика”објавила да је просечном домаћинству месечно за храну и пиће на располагању око 180 евра (или два евра дневно по особи) изазвали су различите коментаре наших читалаца. Од опаски да се у унутрашњости Србији живи много лошије и да о просечних 60.000 „могу само да маштају” па до оних који тврде да статистика не одражава реално стање јер се кућни буџет допуњава пословима из сиве зоне.

Подсећамо, статистички подаци које смо објавили добијени су на основу Aнкете о потрошњи домаћинстава која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама Евростата (Агенције за статистику ЕУ), Међународне организације рада и Уједињених нација да би се обезбедила међународна упоредивост података.

Слику о томе како живимо много боље илуструје и објављена упоредна анализа која показује шта се најчешће налази у корпи грађана Србије, а шта на менију становника ЕУ и на шта се највише новца троши. Према подацима Евростата, у Великој Британији се за храну издваја тек 12 одсто буџета, у Немачкој 15,2, Француској 15,7, Словенији 19,1, а у Грчкој 20,3 одсто. У нашем окружењу ситуација није значајно боља него у Србији. У Бугарској се рецимо за храну издваја 35,3 одсто, а у Румунији чак половина укупног буџета.

У структури потрошачке корпе такође су видне разлике. Најупечатљивије су у потрошњи млека, меса (посебно јунећег и говеђег), путера и воћа. У многим категоријама потрошња ових скупљих намирница већа је у Унији за најмање 50 одсто. Истовремено у Србији је прошле године порасла продаја хлеба, јефтиног пецива и пилећег меса, што по мишљењу аналитичара указује на пораст сиромаштва.

Интересантно је да је кромпир (који се код нас сматра јефтином храном) двоструко заступљенији у потрошњи грађана ЕУ. У Србији се годишње по становнику троши 34 килограма, а на европском тржишту– 73 килограма. Стручњаци објашњавају да ово заиста звучи невероватно, али реч је пре свега о навикама у исхрани јер се у ЕУ конзумира значајно мање хлеба, а више кромпира и пиринча. Поражавајуће је да је потрошња свих прехрамбених производа у Србији 2015. године била у паду, ако се упореди са вишегодишњим просеком од 2008. до 2014. године. Са друге стране, Светска банка је пре неколико дана објавила да је сиромаштво у нашој и земљама региона у просеку смањено за око два одсто. Њени аналитичари чак предвиђају да ће стопа сиромаштва у нашој земљи за ову годину бити смањена за 0,5 одсто.

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, каже да се из наведених анализа види да се код нас највећи део примања издваја за задовољење основних потреба. Некада је, истиче, за то одлазило и две трећине новца што указује да се „види помак иако је стање и даље незадовољавајуће и не може да добије прелазну оцену”. Каже и да структура потрошње доста говори о нашем осиромашењу. Образовање нам је и даље на дну лествице, а за здравство издвајамо мање него за алкохолна пића и дуван.

Економиста Мирослав Прокопијевић из Института за европске студије, кaже да верује да се за храну и плаћања комуналија код нас даје и више од пола породичног буџета, а да о побољшању животног стандарда „нема ни говора”.

– Ми још нисмо стигли стандард из 2008. Ако се узме у обзир да је у међувремену било и инфлације то значи да реално имамо и мањи доходак. Према томе, не може бити да је сиромаштво смањено без обзира колико то представници власти хтели да прикажу – истиче Прокопијевић. Он додаје да је социо-економска ситуација већине грађана лоша и да не треба гледати оних петнаестак одсто који састављају крај са крајем или живе пристојно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.