Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вечити вождови градова Србије

Како су Жика Милосављевић, Новица Тончев, Владимир Захаријев и Живорад Смиљанић успели да остваре сан сваког политичара
Новица Тончев (Фото Танјуг), Живорад Смиљанић (Фото Танјуг), Владимир Захаријев (Принтскрин)

„Тито је мање пута биран од мене, али је ипак дуже владао”, каже кроз смех Живорад Жика Милосављевић, председник Општине Сопот. И заиста, чини се да је једино југословенски маршал имао дужи мандат од популарног Жике, шездесетогодишњег правника који је на челу ове општине још од давне 1989. године. На управо завршеним локалним изборима Милосављевић је, наступајући први пут као кандидат Српске напредне странке, освојио импресивних 67 одсто гласова.

Али није Жика из Сопота једини дуговечни општински вожд. Последњим изборима власт је учврстило још неколико локалних владара широм Србије, попут Драгана Марковића Палме (Јагодина), Милана Стаматовића (Чајетина), Живорада Смиљанића (Апатин), Владимира Захаријева (Босилеград), Новице Тончева (Сурдулица)... А њихови савети за политичко трајање на локалу своде се на формулу по којој је број освојених гласова сразмеран искреној бризи за свој град и његове мештане.

На почетку своје политичке каријере Милосављевић је, како нам прича, „преломио” да остаје у Сопоту, па је 1992. одбио место потпредседника Скупштине Београда.

„Рад на терену је суштина читаве приче, јер грађани хоће да имају контакт с оним кога бирају. Кад одете на зборове по селима нико вас неће ’из заседе’ сачекати с незгодним питањима, јер сте већину онога што би људи питали већ решили”, наводи Милосављевић.

На чело Сопота дошао је као члан Савеза комуниста, потом је био један од оснивача Социјалистичке партије Србије, из које је искључен после 5. октобра 2000. Све до претходних избора наступао је као нестраначка личност, да би се напослетку приклонио СНС-у.

Његов имењак из Апатина, који је у СПС-у од оснивања до данас, ишчекује свој седми мандат на челу општине. Седамдесетчетворогодишњи лекар Живорад Смиљанић има и своју теорију како му полази за руком да на гласачком листићу његови Апатинци увек заокружују њега. Тајну је открио и донедавном америчком амбасадору Мајклу Кирбију.

„Долазећи у Апатин, Кирби ми је рекао да га ретко где дочека председник општине који је старији од њега. Ја сам му објаснио да, пошто сам лекар специјалиста гинеколог, све жене гласају за мене, што је око педесет одсто бирачког тела, а њих бар двадесет одсто убеди своје мужеве да заокруже моје име и то му дође око 70 процената”, објашњава кроз смех наш саговорник.

Да је реч о шали, сведоче и изборни резултати: иако је у Апатину највише гласова освојила листа око СНС-а (близу 36 одсто, што је око два процента више од СПС-а), Смиљанић ипак очекује да његови социјалисти направе власт с досадашњим коалиционим партнерима – Демократском странком и Српском радикалном странком.

Живорад Милосављевић: Кад одете на зборове по селима, нико вас неће „из заседе” сачекати с незгодним питањима, јер сте већину онога што би људи питали већ решили (Фото Д. Јевремевић)

Резултати овог лекара, слажу се Апатинци, заиста су импресивни. За време његовог руковођења општином, град је добио, између осталог, међународну марину, путничке пристане за бродове, али и велику православну цркву на Дунаву, чиме је он свој град одавно спустио на реку, док, како каже, у престоници сањају „Београд на води”. На питање размишља ли о пензији одговара одрично и подсећа да је већ у изборној ноћи најавио да одмах креће у припреме за изборе 2020.

На другом крају Србије, Смиљанићев страначки колега Новица Тончев већ осам година убедљиво добија изборе у Сурдулици. Листа на чијем је челу био освојила је око 70 одсто гласова. Од 2008. био је на месту председника општине, а 2014. је поднео оставку после потврђивања посланичког мандата у Скупштини Србије и постао председник локалног парламента. Кључно је, каже он, да се не лаже и да се каже шта си до сада урадио као политичар и шта ћеш да урадиш.

„То је био начин да победим и 2008. и 2012. и 2014. и сада, 2016, кад је СПС у Сурдулици победио и на парламентарном и на локалном нивоу. Иза нас је доста урађене инфраструктуре, почев од зграде општине, увођења водовода, канализације и асфалтирања спортских објеката, Дома културе. Довели смо и једну италијанску фабрику, и то без субвенција и помоћи државе”, набраја Тончев своје успехе.

У Босилеграду, градићу на граници с Бугарском, неприкосновено влада Владимир Захаријев. Пореклом је Бугарин и припадник Демократске странке Србије. На последњим изборима искористио је могућност коју му даје статут ДСС-а и да као припадник националне мањине оснује засебан покрет, односно странку с којом је самостално учествовао у трци за локалне изборе. Његова партија „То смо ми – Природни покрет” освојила је две трећине гласова, па ће Захаријев, познат и као „звезда ’Јутјуба’”, наставити да руководи локалном самоуправом, на чијем је челу још од 2001. године. Према његовим речима, житељима овог градића омогућио је да о општинском трошку одлазе на лечење у Софију, а сваки пунолетни грађанин добија финансијску надокнаду док се не запосли, обављајући заузврат одређене послове у општинама или јавним предузећима. Захаријев каже да то колико поштено ради најбоље потврђује на сопственом примеру. Никог из породице, каже, није досад запослио у општини.

„Једино је ћерка повремено радила у вртићу, али сад се породила па је код куће. Морамо да дамо пример како би нам људи веровали, а не да се окористимо као они са ’супротне стране’, где један узме пумпу, други фабрику, а трећи постане директор”, прича Захаријев и додаје да је и сам човек са села. Ужива, каже, у сеоским радовима на „мајчевини и очевини”, надомак Босилеграда.

„На одмор нигде у животу нисам отишао, осим тих неколико дана што проведем у кући на селу. Тад видим да сам жив човек”, каже Захаријев.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.