Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДЕЈВИД ЕЛИОТ, уметнички директор 56. Октобарског салона

Маркс је разумео глобализацију

Желео сам да се удаљим од политике, од идеологије која је данас веома присутна, поготово на овим просторима, и зато сам одабрао тему љубави
(Фото: Раде Крстинић)

Дејвид Елиот је кустос, писац и професор модерне и савремене уметности који је руководио музејима у Оксфорду, Стокхолму, Токију и Истанбулу. Током  2014. био је уметнички директор Интернационалног московског бијенала младих, један од кустоса изложбе „Pandamonium: New media art from Shanghai” и „Фрагменти империје” у берлинском Моментуму, кустос путујуће изложбе Хејвард галерије „Уметност из британских регионалних галерија” . Гостујући је професор на Кинеском универзитету у Хонгконгу. Елиот је специјалиста на пољу совјетске и руске авангарде, модерне и савремене азијске уметности, о чему је написао и неколико књига. Издавачким радовима обухватио је и друге аспекте савремене уметности. У периоду 2008–2010, био је уметнички директор 17. бијенала у Сиднеју, а наредне две године руководио Бијеналом савремене уметности у Кијеву. Са нашом историчарком уметности Бојаном Пејић био је 1999. године кустос изложбе „После зида”, која се бавила уметношћу посткомунистичких земаља. У Београду је у склопу припрема за Октобарски салон боравио неколико дана, обилазио уметничке атељее, али имена уметника још не жели да саопшти.

Још пет месеци нас дели од међународне изложбе Октобарски салон, која ће бити отворена у последњој недељи септембра. У којој су фази тренутно припреме?

Тренутно се налазимо у веома занимљивој, завршној фази, али има још посла. На располагању су нам два простора – Култури центар Београда, са своје три галерије, и Музеј града у Ресавској улици. Дуго сам гледао те просторе да стекнем осећај и да видим где бих шта ставио.
Планирамо око 50 уметника из Србије и региона. Тренутно сам у дилеми да ли да у галерију Културног центра Београда поставимо више малих или неколико великих видео-пројекција.

Да ли то значи да ће преовлађивати видео-радови?

Не. Биће свега – и слика и цртежа и колажа, инсталација.

Изложбу сте насловили „Љубавни занос”. Како сте заправо размишљали када сте се определили за тему емоција?

Емоције су веома важне. И сама уметност има ментални аспект, мозак и тело су повезани. Желео сам да се удаљим од политике, од идеологије  која је данас веома присутна, а поготову на овим просторима, где постоји опседнутост политиком.

Данас је тренд међу кураторима усредсређеност на Карла Маркса, што смо видели и на последњем венецијанском бијеналу. Маркс је разумео шта значи глобализација и пре него што је постојала. Марксово име се користи за лажни радикализам. С друге стране, Адам Смит, пионир политичке економије, још у 18. веку је имао доста осећаја за економију, иако наравно не верујем да економију контролише бог. Новац управља тржиштем.

У објашњењу свог концепта посебно наглашавате песму „Љубавни занос” коју је 1784. компоновао Жан-Пол Егид Мартини по узору на поему Жан-Пјер Клариса де Флоријана, који је умро као жртва Француске револуције. Када сте чули ову песму и по чему сте је посебно запамтили?

Песму сам чуо пре неколико година и највише ми се допада класична интерпретација, мада су је касније изводиле и Џоан Баез, Нана Мускури…То баш показује како се ствари повезују од једне културе до друге, од једне земље до друге, што се иначе свакодневно и дешава глобално. Постоји нека врста алтруизма иза те песме и то је везано за хумане вредности, а не материјалне.

Октобарски салон биће на неки начин и омаж Париском салону из 1903. године, када су излагали тада неафирмисани уметници, попут Гогена, Матиса, Бонара... Какву паралелу видите између ове две изложбе?

На Октобарском салону ће такође излагати млади, непознати уметници и видећемо да ли се људима то допада или не. То је потребно београдском салону који је старомодан, али на неки лепи начин.

Колико је данас сцена преплављена радовима везаним за актуелни проблем миграната?

Да, има много радова везаних за мигранте. Али такви радови су присутни од 2004, 2005. године, када се појавила фотографија човека који спава на клупи у парку током дана након што је данима путовао да дође до Европе. То, дакле, није ништа ново.

Да ли вас узнемирава овај проблем?
Не плаше ме мигранти, него ме плаши нестабилност која је свуда присутна. Бринем се за моје унуке. Оно што ме посебно узнемирава јесте недостатак поверења у политику јер јасно је да је лични интерес изнад рада за опште добро.

Акиле Боито Олива у својој књизи „Музеји који привлаче пажњу” пише да данас на изложбама и бијеналима у свету круже стално иста имена. Како ви гледате на то? Да ли је реч о затвореном систему унутар уметничке сцене или о планетарном укусу?

Уметници са којима радим знају да их бирам на основу њихових радова. Мрзим приступ где се куратор фиксира за своју генерацију. Треба бити знатижељан и отворити очи широм. Добри радови су свуда присутни, треба их само пронаћи. Битан је квалитет, а не политичка коректност.

Неретко се чује од уметника да су куратори данас важнији од уметника, да су њихова имена „звучнија” када је реч о великим изложбама него имена оних који излажу.

Не слажем се да су куратори важнији од уметника. Ако добро радите, свој посао бићете препознати. Као што има лењих куратора, тако има  и лењих уметника.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.