Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинези у железару улажу 600 милиона долара

Кинеска банка одобрила је „Хестилу” зајам за инвестиције и обртна средства, сазнаје „Политика”
(Фото Танјуг)

Кинеска банка одобрила је компанији „Хестил” кредит од 600 милиона долара. Зајам је намењен за инвестиције и обртна средства за „Железару Смедерево”, сазнаје „Политика”.

„Хестил” је на свом интернет сајту објавио да планира да челичана у Смедереву постане најконкурентнији произвођач гвожђа и челика у Европи. Како наводе, планирана су значајна улагања у опрему, а радиће се и на унапређењу квалитета производа, као и заштите животне средине.

Првобитно је било најављено да ће Кинези у железару уложити 130 милиона евра. Касније је тај износ повећан на 300 милиона евра, а у једном тренутку, пре потписивања уговора, спомињао се и износ од 900 милиона евра. На дан потписивања уговора, 18. априла, премијер Александар Вучић најавио је да ће „Хестил” уложити 300 милиона евра. У уговору о преузимању 98 имовинских целина износ инвестиција уопште се не спомиње.

Са друге стране, представници европске индустрије челика све гласније негодују због кинеског продора на Стари континент и превелике понуде јефтиног челика из ове азијске земље. Након што је пре неколико недеља британска челичана „Тата стил”, запала у проблеме, и шпанска „Селса група” све гласније негодује због кинеских дампинг цена. Дампинг цене, иначе, представљају продају робе у иностранству испод тржишне цене, а за циљ имају освајање тржишта и финансијско исцрпљивање конкурената.

„Лепо је имати слободно тржиште, али тржишна утакмица мора да буде фер”, овим речима је Луиз Санс, генерални директор британског огранка „Селса групе”, коментарисао неравноправно такмичење са кинеским ривалима. Јер, кинески челик у Британији је 20 одсто јефтинији од оног који нуде енглеске челичане. И док се у последње три године извоз кинеског челика више него удвостручио, европске челичане све више упадају у губитке. Шпанска „Селса група” већ седам година није имала добит, а индијски „Арцелормитал”, који је иначе највећи светски произвођач челика, у фебруару је објавио да је на крају прошле године био у губитку од осам милијарди долара. За минус у својим билансима оптужио је конкуренцију из Кине. Само у Великој Британији, током прошле године без посла је остало више од 4.000 запослених у индустрији челика, а након што је индијски „Тата стил” најавио повлачење у питање је доведен опстанак 14.000 радних места. Иако је првог дана ескалације челичне кризе британски премијер Дејвид Камерон изјавио да национализација не долази у обзир, британска држава је, ипак, најавила могућност преузимања 25 одсто компаније док се не појави купац. Претходно је компанија „Редкар”, британски огранак тајландске компаније „Шахаварија стил” затворио погоне у Енглеској. И у Сједињеним Америчким Државама, због јефтиног кинеског челика, радници у овој индустрији остају без посла. Како је објавио „Њујорк тајмс”, само од почетка године број запослених у овој индустрији у САД смањен је за 5.000, а још неколико хиљада радних места је под знаком питања. У Америци, на пример, трећину понуде на тржишту, чини челик из увоза.

Колико је Кина велики играч на светском тржишту челика најбоље показују бројке о укупној производњи ове сировине. Према подацима Светске асоцијације за челик, Кина држи чак половину светске производње ове сировине. На крају 2014. године, цео свет произвео је 1,6 милијарди тона челика. Кина је те године произвела више од 820 милиона тона. То је чак десет пута већа производња од америчке. О поређењу са Србијом да и не говоримо. У најбоље време, „Железара Смедерево” је производила око два милиона тона челика годишње.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.