Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Колико су опасне комшијске рампе

Загреб не само што дуже од месец дана истрајава на блокади поглавља 23 у преговорима Београда са ЕУ, већ у том послу настоји да удружи снаге и с Бугарском и Румунијом
(Фото Ројтерс)

Србији комшије постају све тврђи орах за улазак у Европску унију. Не обазирући се на пацке Брисела и Берлина, Загреб не само што дуже од месец дана истрајава на блокади поглавља 23 у преговорима Београда са ЕУ, већ у том послу настоји да удружи снаге с другим српским суседима – Бугарском и Румунијом.

Букурешт нам је већ почетком 2012. сасвим неочекивано поставио рампу за статус кандидата. Будући да су посланици Европског парламента из суседних земаља често врло гласни у захтевима које испоручују на српску адресу, поставља се питање колика је, заправо, опасност од условљавања наше евроинтеграције од стране првих комшија, чланова ЕУ.

А пред Србијом је 66 степеника до ЕУ на којима нека од европских држава – будући да се тражи општа сагласност кад год се отвара и затвара неко од поглавља – може да повуче кочницу. Притом треба имати у виду и да препреке на овим просторима углавном постављају баш суседи: Хрватску је Словенија условила решавањем питања Пиранског залива и штедних улога у Љубљанској банци, Италија је од Словеније тражила враћање имовине или плаћање одштете за имовину италијанским избеглицама са истарског простора бивше Југославије, Грчка Македонију већ годинама спутава због имена.

Која су то потенцијална жаришта због којих би даљу евроинтеграцију Србије могли да блокирају њени суседи?

Са Загребом је прича увелико позната: да би отворио зелено светло за поглавље 23 о правосуђу и основним правима, тражи укидање закона о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, побољшање положаја хрватске мањине и пуну сарадњу с Хашким трибуналом. А Софија и Букурешт, у најкраћем, инсистирали су на побољшању права својих мањина, с тим што је Букурешт имао и замерке у вези са питањем статуса румунске православне цркве.

Кад је реч о бугарским примедбама, Игор Новаковић, директор истраживања Исак фонда, каже да је ситуација у последње две године знатно унапређена, мада је положај бугарске мањине и 2014. био добар. И румунски захтеви, према његовој оцени, „убрзано се решавају”.

С друге стране, како сада ствари стоје, најмања опасност од суседског условљавања прети нам од Мађарске. Не само да је Србија с овом земљом у веома добрим односима, већ је и садашњи законски оквир из ове области креиран у директном контакту с мађарском националном мањином.

„Све у свему, ми, у случају да не дође нека јака националистичка влада у једној од ових земаља, не би требало да имамо великих тешкоћа. Верујем и да ће сви проблеми о којима се сада говори бити решени кроз саме преговоре о поглављу 23, јер је „на инсистирање поменуте четири државе формиран такозвани мали акциони план за националне мањине у оквиру тог поглавља”, каже Новаковић.

Зашто суседи Србији постављају рампе ка ЕУ, све тврдећи да је неће спутавати? „Они покушавају да за себе извуку максимум и то није само у односима са Србијом. Свака од ових земаља има хијерархију својих интереса и у складу с тим поступају”, каже и подсећа да се, када је на дневном реду било давање статуса кандидата Србији 2012, по кулоарима ЕУ ширила информација да Румуни желе да свој глас услове тиме што ће им европске земље одобрити улазак у Шенген.

Александар Попов, директор Центра за регионализам, указује, пак, да постављање евентуалних препрека од стране комшија зависи не само од унутрашњих турбуленција у некој од ових земаља, већ и од турбуленција унутар Европе и на глобалном плану. „Ово је време у којем не може да се каже ни шта ће бити сутра, а камоли до 2020. године”, истиче он, додајући да суседи који су већ у ЕУ воле да показују мишиће и да злоупотребљавају те односе за унутрашње политичке сврхе. „Радили смо и ми то – Јеремић је свима унаоколо делио лекције, па нас је то после и коштало. Пропуштена је прилика да се тада разреши један број отворених питања са Хрватском, која у то време није била у ЕУ. Овако, она сада може само из фиоке да извлачи отворена питања – граница, питање несталих, процесуирања ратних злочина...”, каже Попов.

Наши саговорници не верују да су наши суседи, кад нас заустављају на европуту, продужена рука већих у ЕУ.

„Старим државама чланицама у овом моменту уопште није у интересу да се скида фокус са кључних поглавља, као што су 23 и 24, јер се та поглавља тичу суштинске промене друштва у земљама кандидатима, која чак и нису толико везана за сам улазак у ЕУ”, каже Новаковић. Попов, пак, указује да је сада тешко рећи шта је политика ЕУ, јер је она ушла у кризу идентитета. „Више се не зна ко вуче на коју страну, иако постоје органи ЕУ. У таквој ситуацији, њима је проширење последња рупа на свирали. У тој ситуацији, млађе чланице се понашају овако како се понашају”, каже он.

Упитан колико, онда, евентуална условљавања на Балкану имају шансе за успех, одговара да све зависи од тога да ли ће се ЕУ опоравити. На крају крајева, од тога зависи и наш европски пут. Ако то постане веома неизвесно, у догледно време, то ће бити, како оцењује, ветар у леђа проруским, евроскептичним снагама и питање је да ли ће тада опстати проевропска агенда Србије.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.