Недеља, 25.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОТРОШАЧ

Колико кошта позајмица од 100.000 динара

Није свеједно који банкарски зајам узимате, годишња камата на дозвољени минус ће коштати највише – чак 33.000 динара
(Фото Д. Јевремовић)

Дозвољени минус по текућем рачуну убедљиво је најскупљи облик задуживања, док је потрошачки динарски кредит најисплативија варијанта у случају да сте принуђени да посегнете за банкарском позајмицом. 

Истраживање Политикиног „Потрошача” показује да ако бирате између кеш или потрошачког кредита, дозвољене позајмице или кредитне картице, уопште није свеједно за шта ћете се одлучити. 

Како то изгледа у пракси, покушали смо да покажемо на конкретном примеру. Узели смо износ од 100.000 динара са роком отплате на годину дана.

На адресе четири банке у Србији послали смо наизглед лако питање – колики износ ће им клијент платити за тих 12 месеци у случају да се одлучи за сваку од четири понуђене могућности.

Иако је рачуница прилично једноставна, конкретан одговор добили смо само од једне банке, што указује да се о овој теми јавно нерадо говори. Банке углавном на својим сајтовима имају истакнуте примере задуживања и трошкове који их прате, али је мало оних који то и погледају пре одласка у експозитуру.  

Према расположивим подацима најмање су камате на потрошачке и кеш кредите. У оба случаја банци ћете на крају године платити око 6.000 динара. Разлике у исплативости ова два „банкарска производа” су минималне, иако је дуго важила фама да су потрошачки кредити значајно повољнији.

Коришћење кредитне картице у максималном износу било би дупло скупља варијанта. Ако  постоји намера да се цела позајмица раздужи за годину дана (при просечној месечној каматној стопи од 2,4 одсто), рата би била 9.455 динара. По истеку тог периода клијент би банци платио 13.460 динара на име камате. Под условом да на картицу заборави до коначне отплате.

Испада да картице нису баш толико лоше решење како се мислило. Али њихова највећа мана је што дужника углавном увлаче у „зачарани круг” задужености из кога се тешко излази.

– Уколико редовно отплаћујете рату по кредитној картици, камата и није тако висока. Али такав сценарио отплате у пракси је ретко изводљив. Суштински кредитне картице намењене су за дугорочно задужење без коначног рока отплате. То можете лако закључити по рекламним кампањама. Банке углавном позивају на потрошњу посредством картица. Нуде се награде и друге повољности. Банкарима је битно да сте увек задужени и никад раздужени – каже Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица”. Он упозорава на то да кредитне картице никако нису добре за финансијски неодговорне особе.

– Оне пружају привид да вам је новац увек расположив, а то је управо и главни циљ банака”, истиче наш саговорник.

И на крају, дозвољени минус дефинитивно треба узимати баш у крајњој нужди и користити га у што краћем периоду. На ову чињеницу упозорава чак и Народна банка Србије. У нашем примеру банка ће на вама за годину дана зарадити чак – 33.000 динара. Банкари се бране да овај износ није реалан и да је израчунат под претпоставком да клијент сваког дана користи целокупну позајмицу. У пракси, кажу, није тако јер у већини случајева када кориснику легне плата, она „покрије” дозвољено прекорачење. Не узимају изгледа у обзир оне који и одмах подигну целу плату и остану у максималном прекорачењу.

Наш лист недавно је објавио да је просечна годишња камата на овај вид позајмице чак 28,3 одсто, али да у појединим банкама оне иду и до 37 процената. НБС је још 2014. године покренула акцију да банке смање цену ових позајмица, што су неке и учиниле, али крајњи резултат је далеко од повољног.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.