Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Дивља разградња

Tобоже мистериозан догађај у Савамали озбиљан je допринос разградњи нечега што се овде преспоро гради. А што није „Београд на води”

Београдска Савамала, оронула, али четврт главног града „с душом”, откако је постала локација државно спонзорисаног пројекта „Београд на води”, у жижи је публицитета који се креће између промотивних свечаности и политичко-комуналних афера.

Најновија – „рашчишћавање терена”, које је тамо у послеизборној ноћи с три багера обавила екипа маскирана озлоглашеним фантомкама, успут малтретирајући чуваре и пролазнике – чини се најмистериознијом, али у исто време и најједноставнијом.

Није, наиме, тешко претпоставити да је неко чија се слуша свом доглавнику предочио да проблем (спора имовинскоправна процедура за исељење и рушење оног што је преостало да би се инвеститору предала чиста грађевинска локација) – брзо реши.

А онда је наступио овде често виђан „синдром претеране ревности”: она ситуација кад подређени, да би извршио наређење надређеног и показао се као ефикасан сарадник, сам одлучи да циљ оправдава свако средство.

Догодило се то што се догодило – комунални, правни и политички скандал – и сада је проблем како то да се испегла без огромне штете и без последица за одговорне, али у овом моменту из разних разлога несмењиве.

Док се то смишља, сви се, да употребимо домаћу фразеологију, „праве Тоше” и дају објашњења типа „ни лук јео ни лук мирисао”. Другим речима, свако чува сопствени продужни део леђа.

Како год било, у контексту раширене и некажњиве дивље градње, добили смо први пример дивље разградње. Комунална полиција, наши органи за одржавање комуналног реда, заустављање првог има међу својим приоритетима, а друго, дословно до јуче, није било замисливо. Бар не као велики проблем.

A изгледа да јесте. Без обзира на то како ће се расплести, овај случај је потврдио колико је још дубок јаз између нормативног и стварног, онога каквим се представљамо и онога што јесмо. И повећао је већ постојећи комунални неред.

Који је, по логици ствари, део ширег државног нереда. Комунални ред, наиме, подразумева да држава прописује границе грађанских права и слобода, с циљем да у њима сви подједнако уживају и по принципу да права и слободе једних не угрожавају права и слободе других.

Грађани дакле треба да знају шта је ред, док држава која га је институционализовала, треба да га одржава, извесношћу да ће прекршиоци бити санкционисани. Тиме што их у блажим случајевима опомиње, а у тежим кажњава.

То значи и да је држава сервис грађана, које и својим поступцима у одржавању комуналног реда подсећа – да је држава.

У том погледу код нас постоји велика неравнотежа. Доказ за то су међународне ранг-листе, на којима је Србија, по индикаторима квалитета својих институција, степену судске самосталности и корупције, на зачељу земаља централне и источне Европе, дела света чија је интеграција у матицу западне цивилизације још у току.

У овом контексту јако је искушење да се за грађанску комуналну недисциплину, од нехајног бацања кесе тек поједеног пецива на улицу, испљунутих жвака и непокупљених псећих кака с поплочаних тротоара, лепљења предизборних плаката на фасаде, до бацања кеса са ђубретом у шуме и ислуженог покућства у реке – окриви наш „менталитет”.

Није менталитет, него нешто друго, што показује у разговорима често навођен пример да возач аутобуса који наше гастарбајтере превози између Аустрије, Швајцарске, Немачке или Француске и домовине, и те како пази да тамо ни случајно не избаци смеће кроз прозор, док овде то чини без зазора – јер тамо ће бити папрено кажњен, док овде шансе за то нису никакве.

Суштина је дакле „квалитет државе”. У нашем случају, државе у којој пример непоштовања реда и закона даје сам њен врх (дивља градња кућа синова председника Србије на обали Саве).

Као што, кад уђете у неку фирму и по цркнутој сијалици у њеном холу видите да у њој нешто није у реду са хијерархијом одговорности – тако су и у држави наизглед ситни пропусти у комуналном реду доказ да нешто системски не ваља.

То је исто као кад неко обуче ново одело, а да се пре тога није окупао. Па се тако бела мермерна фонтана постави у окружењу запуштених фасада, стамбена зграда, архитектонско ремек-дело, наружи застакљивањем тераса, а почетне повољне утиске о центру Београда пониште преко сваке мере запуштени подземни пролази и већ деценију затворен национални музеј.

Овде нису довољни саобраћајни знаци, већ су неопходне и физичке препреке – јер само тако може да се спречи паркирање на недозвољеном месту „аудија” и „бе-ем-веа”. Поштовање прописане брзине свакако треба да буде обезбеђено и радарима саобраћајне полиције, али зашто се њихове „сачекуше” не постављају тамо где је пребрза вожња најопаснија, него, по правилу, на местима где је кажњавање најзгодније?

Може се доказивати да је извориште комуналног нереда у томе што грађани не поштују и у свакој прилици настоје да преваре државу, али стварни узрочник је – то што држава не поштује и стално вара грађане.

Отуда је тобоже мистериозан догађај у Савамали озбиљан допринос разградњи нечега што се овде преспоро гради. А што није „Београд на води”.

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.