Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Менаџери хеџ фондова годишње зараде пола српског БДП-а

Амерички ККР, који је у Србији намерио да преко дугова тајкуна постане власник предузећа, само је један од учесника у глобалној хеџ фонд индустрији. Она тренутно вреди 2.900 милијарди долара и у последњих 15 година забележила је раст од 500 одсто
Њујоршка берза (Фото Ројтерс)

Пословна логика инвестиционих фондова, какав је и амерички ККР који се ових дана Србији препоручује да купи дугове пропалих тајкуна, врло је проста: „купи јефтино, продај скупо“. У међувремену, „утегни” фирму. А то значи смањи трошкове преко смањења запослених. И све то у року од три до пет година, колико траје инвестициони циклус.

За Србију инвестициони фондови нису непознаница. Неки од њих на овдашњем тржишту већ су били послодавци. Реструктурирање компанија обавезно је пратило и значајно смањење броја запослених.

Последњи пазар за индустрију инвестиционих фондова у Србији је „Дунав храна група”, у оквиру које послују „Бамби–Банат”, „Књаз Милош”, Суботичка млекара и „Имлек”. У овом случају један инвестициони фонд „Салфорд” је компанију продао другом – „Мид Европа партнерима”. Што, опет, може да значи, да је нови власник дошао да заради и препрода фирму.

„Салфорд” је на ово тржиште ушао још почетком прошле деценије када је купио две млекаре „Имлек” и „Суботичку”, затим пунионицу воде „Књаз Милош” и произвођаче слаткиша „Бамби–Банат”. Иначе, „Мид Европа партнери” већ су били присутни на српском тржишту као власници кабловског оператера СББ. Продајом ове кабловске мреже пре две и по године нови власник постао је управо амерички ККР.

Инвестициони фондови пословали су и у месној индустрији. Тако је „Карнекс” из Врбаса 2003. године купио фонд „Мидланд ресорс”, а већ 2006. године препродао га је другом фонду – „Ашмору”. Тек 2011. власник те фирме постала је „МК група” бизнисмена Миодрага Костића.

Два најплаћенија директора у овим фондовима прошле године зарадила су по 1,7 милијарди долара, што је чак 343.000 пута више од просечне годишње зараде у Србији

Да у овом бизнису и те како има пара показује чињеница да је комплетна глобална хеџ фонд индустрија, чија је карактеристика да улажу у високо ризичне пројекте који носе и велику зараду, током кризе порасла до невероватних 2.900 милијарди долара. Не тако давно – 2001. године хеџ индустрија вредела је 539 милијарди долара, што значи да је у периоду од 15 година овај бизнис порастао за више од 500 одсто. Невероватне су и зараде оних који су ухлебљење нашли у инвестиционим фондовима, који су у данашње време постали машине за прављење пара. О каквим астрономским платама је реч најбоље говори податак да је 25 менаџера највећих светских хеџ фондова прошле године зарадило чак 13 милијарди долара. Колико су то велике паре најбоље илуструје податак да тај износ скоро да достиже половину српског бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Поражавајуће звучи податак да је годишња зарада 25 менаџера у инвестиционим фондовима већа од БДП-а целе Намбије, Бахама и Никарагве. Најбоље плаћени међу преплаћенима су Кенет Грифин, оснивач и извршни директор „Цитадела” и Џејмс Сајмонс, оснивач и директор „Ренесанс технолоџија”. Обојица су прошле године зарадили по 1,7 милијарди долара, што је чак 343.000 пута више од просечне годишње зараде у Србији.

Плате у хеџ фондовима далеко превазилазе и примања менаџера у банкарском сектору, јер је најбоље плаћени банкар прошле године зарадио свега 27 милиона долара.

Међутим, цена по којој водећи људи остварују високе бонусе прескупа је за оне који раде у фирмама у њиховом власништву. „Њујорк тајмс” је пре неколико дана у негативном контексту писао о ККР-у, који је у Србији намерио да преко дугова тајкуна постане власник предузећа.  Компанија „Ферст дата” („First Data”) је у проблеме запала управо када ју је преузео ККР. Основни узрок финансијског слома једне веома успешне компаније овај амерички дневник види у чињеници да је инвестициони фонд ККР ушао у њену власничку структуру. Овим преузимањем, како пише „Волстрит журнал“, фирма није добро прошла. Напротив, гуши се у дуговима. Инвестициони фонд скројен је с намером да се неколико појединаца обогати, наводи „Њујорк тајмс”. ККР је отпустио људе и распарчао фирму, а „Њујорк тајмс” заправо замера Доналду Трампу што овај случај људских судбина и смањења броја запослених уопште није ни споменуо.

------------------------------------------------------------

И Доминик Строс Кан ради у хеџ фонду

Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА, кога ККР користи као заштитно лице није једина атрактивна фаца коју инвестициони фондови користе да би привукли пажњу јавности. И Доминик Штрос Кан, бивши директор ММФ-а, након што је смењен због секс скандала са собарицом, занимацију је нашао у хеџ фонд индустрији. Штрос Кан, који је својевремено у Србији био представљен као саветник премијера Александра Вучића, у септембру 2013. године основао је хеџ фонд вредан две милијарде долара. Како је тада најављено „ДСК Глобал инвестмент” инвестираће глобално, а бивши директор ММФ-а води га са ћерком економистом Ванесом Штрос Кан. Капитал је, преко својих оперативаца сакупљао по Кини од институционалних инвеститора и богатих појединаца. Занимљиво је да су у биографијама и Штрос Кана и генерала Петреуса главна слабост биле жене. Петреус је морао да напусти ЦИА јер је државне тајне одавао љубавници, а Штрос Кан је из ММФ-а отишао због покушаја силовања аустријске собарице.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.