Амерички ракетни штит проширен лансерима у Румунији

„Данашњи дан је важан тренутак за НАТО и трансатлантску безбедност”, изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у Девеселу у Румунији где је постао оперативан део америчке противракетне одбране (ПРО) која ће „покривати” европске савезнике из НАТО-а. Ово је прва копнена противракетна база из које је могуће открити, пратити и пресрести балистичке ракете и то изнад атмосфере. Како је наведено на сајту НАТО-а, реч је о систему „еџис ашор” скоро идентичном систему „еџис” који користи морнарица САД.

(Фото НАТО)

„Претња НАТО савезницима ракетама изван евроатлантског простора је реална. Неколико држава настоји да их развије. Наша противракетна одбрана је дугорочна инвестиција против дугорочне претње”, рекао је Столтенберг истичући да противракетни штит дефанзиван и није уперен против Русије. База у Девеселу је део напора да се европске државе НАТО-а заштите од балистичких ракета, наводи НАТО. Остали сегменти овог система су радар у Турској, четири америчка разарача у Шпанији опремљена вођеним противбалистичким ракетама и штаб у Рамштајну у Немачкој. Данска и холандска морнарица опремиће своје фрегате радарима који ће такође бити део противракетног штита. У петак 13. маја САД у Пољској почињу изградњу друге противракетне копнене базе. 


Улаз у базу у Девеселу (Фото Ројтерс)

Активирање сегмента противракетног штита у Румнији наишло је на противљење Русије. „Без сумње, распоређивање противракетног система је претња по безбедност Руске Федерације. Биће предузете мере да се осигура неопходан ниво безбедности земље”, изјавио је портпарол Кремља Дмитри Песков, преноси Ројтерс. Песков је подсетио да је руски председник Владимир Путин више пута постављао питање против кога је тај систем уперен. Није искључено иступање Русије из Споразума о смањењу и ограничењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ) као одговор на размештање нових америчких противракетних система у Источној Европи, рекао је Виктор Озеров, председник одбора за безбедност у Савету Федерације Русије, преноси Спутњик.


(Фото НАТО)

„То је без сумње крајња мера, и надам се да до ње неће доћи, али није случајно руски парламент, ратификујући нови СТАРТ, оставио напомену да распоређивање елемената ПРО може бити један од разлога иступања Русије из Споразума“, навео је Озеров а преноси Спутњик. Према речима Озерова, те „крајње мере су могуће“, ако Русија закључи да распоређивање елемената ПРО „има неповратан карактер и да постоји реална претња по нашу безбедност”.

„Већ дуги низ година, руска страна је у више наврата скретала пажњу на ризике које представљају такво једнострано распоређивање стратешких система ракетне одбране САД по међународну безбедност и стабилност. Били смо спремни да блиско сарађујемо укључујући стварање заједничке противваздушне одбране са НАТО-ом која би била изграђена на принципу сектора. То би заиста могло да зашти регион од могућих ракетних претњи изван евроатлантског региона а да истовремено не наруши стратешки паритет”, изјавила је Марија Захарова, портпаролка Министарства спољних послова Русије, преноси Спутњик.