Град прети усевима, ракеташима мало пара

Ниш – Јако невреме са кишом и градом око поднева је захватило подручје Ниша и општина Дољевац, Мерошина, Гаџин Хан и Алексинац. Јуче је слично било у пола Србије. Иако су овакве временске (не)прилике уобичајене за ово доба године, у Нишавском округу са пуно разлога гледају у небо и страхују од града, који је претходних година више пута наносио катастрофалну штету.

Разлози су вишеструки: досадашњи руковаоци системима противградне одбране у нишком крају одбијају да обнове уговоре о свом ангажовању, локалне самоуправе немају никаква овлашћења у решавању тог проблема, и све се чека на одлуке из Београда, из Републичког хидрометеоролошког завода или Сектора за ванредне ситуације.

Начелник Нишавског округа и командант Окружног штаба за ванредне ситуације др Александар Цветковић за „Политику” каже да је много непознаница у систему противградне одбране. Он веома озбиљно упозорава на могуће последице.

– На основу онога што се догодило у пролеће 2012. године, када је велико невреме са градом само у једном дану уништило целокупну летину, причинивши штету процењену чак на преко пет милијарди динара, јасно је да се нешто мора предузети на бољој организацији противградне одбране. Најпростије речено, не сме се дозволити да се нешто слично понови, јер су трошкови за набавку ракета, одржавање одбране од града и надокнаде руковаоцима ракетних система буквално симболични у односу на вредност онога што се добија од пољопривреде у Понишављу, долинама Јужне Мораве или Топлице – наводи Цветковић.

Према његовим речима, хитно се мора решити проблем са руковаоцима система противградне одбране, који не желе да обнове уговоре због малих надокнада. За рад на системима одбране од града и испаљивање противградних ракета они добијају мање од 3.500 динара месечно.

– Да би опслуживали противградну одбрану, они морају да прекину свој редовни посао у пољопривреди, да оставе стоку и домаћинства, а за то им се нуди тек нешто више од стотинак динара дневно. Те људе треба разумети – истиче наш саговорник.

Ракета има довољно, рекли су нам у Нишавском округу, и за разлику од претходних година ту нема проблема. У овом делу јужне и југоисточне Србије постоји педесетак локација на којим су постављени системи за одбрану од градоносних облака и сви су исправни.

Све је некада добро функционисало, и то нам је речено, када су локалне самоуправе могле надокнаду ракеташима да мало повећају. Сада за то немају никакве могућности, јер им закон не дозвољава.

Све то намеће питање да ли се у Србији „од дрвета не види шума”, и да ли ће надлежни државни органи и одговорни за бригу и заштиту пољопривреде једном за свагда решити нимало наиван проблем. Није тешко закључити да су последице много веће од улагања у систем за одбрану, али и да је о проблему касно разговарати када се катастрофа деси.