Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Новинарима на новинаре

Једно поређење српског и немачког савета за штампу као тела која брзо и бесплатно решавају жалбе читалаца на штампу
(Фото Д. Ћирков)

Читалац „Курировог” портала који је редовно коментарисао текстове о убијеној певачици „Гранда” преко ноћи је унапређен у сарадника полиције укљученог у истрагу. Као у рубрици „веровали или не”, мишљење грађанина Г. А. нашло се на насловној страни „Курира” и послужило за један у низу сензационалистичких текстова о злочину који је уздрмао Србију. Барем тако тврди овај збуњени читалац који се пожалио Савету за штампу да је његов коментар доживео метаморфозу и постао чланак, а он извор близак истрази.

„Курир” позвао читаоце да не крше новинарски кодекс
Комисија за жалбе закључила је да је „Курир” прекршио новинарски кодекс објављивањем коментара на текста „Концерти за мртваце добра зарада: Ја певам, они плачу, зарада по 1.200 евра”. Овом телу се обратио члан Националног савета Влаха Драган Андрејевић тврдећи да је спорним текстом створено непријатељско расположење према влашкој заједници, а као доказе поднео коментаре читалаца са сајта овог таблоида.Објављујући одлуку Комисије редакција је оно што би требало да буде кривица модератора спочитала својим читаоцима:„Па, читаоци ’Курира’, убудуће пре него што пошаљете коментар још једном прочитајте упутство и придржавајте се Закона о јавном информисању како бисмо избегли овакве ситуације”, пише на сајту тог таблоида.

„У току дана коментар није објављен... због чега сам се неколико пута обратио уредништву, као и главном уреднику лично... Моје запрепашћење је уследило следећег дана 27. 4. када је на страницама „Курира” освануо наслов: ’Нова сазнања истрага убиства певачице: Јеленино тело било у води само четири сата!?’ Мој коментар, који није објављен претходног дана, сада је објављен као ново сазнање и са малим корекцијама цео текст је преписан као и тезе које сам ја послао дан пре”, наводи се у жалби овог љубитеља „Курира”.

Као доказ за своје тврдње Г. А. је послао неколико снимака екрана рачунара (принт-скринова) које је направио док је писао коментар и када га је успешно послао.

О овом случају чланови Комисије за жалбе Савета за штампу одлучиваће ускоро, јер је испуњен први услов за прихватање жалбе – „Курир” је игнорисао реаговање запрепашћеног читаоца. А управо је идеја постојања Савета за штампу и њене комисије да читаоци који не успеју да добију било какву задовољштину у редакцији која им је, по њиховом мишљењу, повредила достојанство, имају независно тело коме могу да се пожале.

Слично саморегулаторно тело за жалбе читалаца у Немачкој, које смо посетили почетком маја, разматра искључиво жалбе читалаца којима су листови одбили да објаве одговор или исправку. Уколико новине објаве реаговање читаоца, немачки савет за штампу му аутоматски одбија жалбу. Тамо ово тело постоји већ 60 година, а годишње прими око 2.000 жалби.

Српски Савет за штампу не ради на овом принципу. Да ли је редакција објавила одговор читаоца, Савет уопште не занима јер, како тврди члан Комисије за жалбе Златко Чобовић, „свако ко се бави новинарством зна какве су снага и ефекат демантија у Србији”.

Можда се и због тога ова комисија одскора бави сама собом, по старом обичајном праву „кадија ти суди – кадија те тужи”. Све више се новинари жале новинарима на писање новинара. Чланови Комисије, који су тамо доспели као делегати новинарских удружења и асоцијација, све чешће сами себи подносе жалбе на текстове у којима се извештава са њихових седница. Или се новинари тужакају зато што не трпе да неко о њима критички или подсмешљиво пише.

Чланови Савета све више времена троше расправљајући о жалбама на текстове чији су главни јунаци – они сами.  А како ће гласати – често зависи од симпатија које имају према некој редакцији или новинарима.

На седници одржаној 2012. расправљало се о тужби коју је поднела „Пиштаљка” због крађе ауторских права: портал није наведен као извор података у тексту које су објавиле „Вечерње новости”. Чланови Комисије тада су се једногласно сложили да је кодекс прекршен. Новинарка „Времена” Тамара Скроза 2012. сматрала је да је „питање елементарне части да се колеги који је нешто открио ода признање” тиме што ће се навести извор.

Али четири године касније, када се „Пиштаљка” жалила на „киднаповање” података од стране „Курира”, Комисија није могла да се договори да ли је кодекс прекршен или није. Тада је Скроза гласала другачије – да нема прекршаја и да „нема ту проблема са плагирањем”.

Зашто већина чланова Комисије гледа благонаклоно на понашање таблоида који је рекордер у кршењу новинарског кодекса? Разлог томе се можда налази у чињеници да је главни уредник „Курира” Ратко Фемић и члан извршног одбора НУНС-а, удружења које у Савету има битан утицај. Поред два представника која су делегирали (Тамара Скроза и Влада Мареш), њихов функционер је и Стојан Марковић, који формално представља Локал прес. У Комисији је и Златко Чобовић ( Асоцијације медија), такође члан НУНС-а.

О кршењу новинарског кодекса одлучује и одговорна уредница „Курира” Марија Кордић, која се једном приликом похвалила да управо она пише жалбе у име ове медијске куће. Додуше, признала је и да их потом преправља Куриров „глупи адвокат”.

Отуда се каткад чини да одлуке све мање имају везе са кодексом, а све више са личним афинитетима. Комисија за жалбе не воли рефлекторе, што је „Политика” осетила на својој кожи: критичко извештавање о раду овог тела дочекано је као „обрачун”, односно „безочни напад државне ’Политике’ на саморегулативу”. 

Немачки савет за штампу себе, напротив, види као посредника за решавање неспоразума између читалаца и редакција.

Надзорник немачког одбора за жалбе Роман Портак каже за „Политику” да је основни задатак Савета за штампу утврђивање да ли је једина сврха неког текста да вређа, или је из контекста јасно да критика тежи да исправи грешке или неправду. 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.