Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Колико ће трајати хрватска блокада

Основе за хрватску блокаду отварања поглавља 23 су неубедљиве и већина посматрача, укључујући и мене, сматрају их само лажним, каже Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу
Загреб (Фото Марко Лакић)

Мада се министарка Јадранка Јоксимовић у четвртак срела, додуше неформално, са хрватским шефом дипломатије Миром Ковачем у Дубровнику, и даље нема назнака да ће Хрватска ускоро подићи рампу за отварање поглавља 23 у преговорима Србије са ЕУ. Посматрачи, међутим, верују да блокада – у којој Загреб захтева од Београда да ограничи надлежност за ратне злочине на своју територију и држављане, да испуни све захтеве Хашког трибунала и да утврди механизам према којем би представницима хрватских мањина било загарантовано место у скупштини – неће предуго трајати.

Таквог уверења је и Флоријан Бибер, професор Универзитета у Грацу и стручњак за југоисточну Европу, из два разлога: „Прво, основе за хрватску блокаду отварања поглавља 23 су неубедљиве и већина посматрача, укључујући и мене, сматрају их само лажним. Дакле, не постоје реалне значајне притужбе које је потребно решити. Затим, други ЕУ партнери Хрватске прилично су несрећни због овог корака, што значи да Хрватска плаћа политичку цену унутар ЕУ за своју заузету позицију, нарочито од своја два блиска партнера – Немачке и Аустрије”. Бибер додаје да криза коалиционе владе у Хрватској такође може да утиче на њену позицију. „Блокада је у великој мери одраз радикалне идеолошке позиције ХДЗ-а, а не више прагматичне већине”, каже, одговарајући на наша питања.

И Јосип Јуратовић, посланик Бундестага из редова Социјалдемократске партије Немачке, нада се да ће две земље, у духу регионалне сарадње и добросуседских односа, ускоро пронаћи решење. „Сатус кво не доноси никоме ништа добро, а време неумољиво тече и зато је потребно што пре пронаћи решења”, упозорава он. Истичући најпре да је хрватска блокада непријатно изненађење, Гордана Ђуровић, професор Економског факултета у Подгорици и некадашња потпредседница Владе Црне Горе за европске интеграције, каже да је Европска комисија прва позвана и одговорна да координира државе чланице и да их подсети не само на познавање права, него и на добре праксе претходних процеса преговора.

„Ова питања блокаде Хрватске су врло софистицирана и тешко се могу квалификовати. Поставља се питање кад може да се каже да ли је критеријум испуњен или није”, објашњава и наводи да су, поред ЕК, ту и јаче адресе – не само Беч, него и Берлин, не само Љубљана, него и Париз. Поред тога, важни су и лобирање пред институцијама и билатерални односи. „То није нешто што се може медијски пратити, али то је већ и сада вероватно врло интензивно од стране српске владе”, сматра она, додајући да се српска преговарачка екипа „баш добро бори”. Каже и да „може бити да ће се ствари преселити до октобра”, али да не мисли да је шанса за отварање поглавља у јуну сасвим изгубљена.

Према интерном папиру немачког Министарства спољних послова, како је објавио „Дојче веле”, Холандија жели да отвори поглавља 23 и 24 до краја следећег месеца и тај став јасно подржава и Немачка, која једино има разумевања за услов сарадње с Трибуналом. Ту се наводи и да остали хрватски захтеви превазилазе надлежности ЕК, што значи да су политичке, а не правне природе. Ко ће у актуелном спору први попустити – Хрватска, под притиском моћнијих у ЕУ, или Србија, тако што ће евентуално изаћи у сусрет неким хрватским захтевима?

Бибер мисли да ће то вероватно бити Хрватска, јер питања која су на столу нису баш смислена и неколико земаља чланица ЕУ нестрпљиво је да што пре почну разговори о поглављима. „Уверен сам да ће се блокада завршити неким симболичним, али неважним споразумом који ће омогућити Хрватској да сачува образ и настави даље”, каже он и додаје да је главни интерес и хрватске и српске владе да имају добре односе, чак и ако ови односи могу да се злоупотребе кад се игра на карту национализма у изборним јединицама код куће.

Јуратовић је, пак, уверен да спорна питања Хрватска и Србија могу да реше веома брзо, билатералним путем. „Хрватској, али и свим земљама у регији, циљ је да се што пре отвори пут Србији у ЕУ, али исто тако се надам да ће Србија показати више спремности да што пре испуни критеријуме за даље преговоре”, каже он. Мисли да „нема ту никаквог попуштања нити притисака, него је у питању здрав разум и рационалан приступ, јер свима је у интересу, у регији и у ЕУ, да Србија што пре приступи европским интеграцијама”. Поред тога, подсећа и да је у случају приступања Хрватске ЕУ било 13 блокада од стране Словеније и да је до договора ипак на крају дошло „искључиво сарадњом између две земље”.

С друге стране, Јелица Минић, председница Форума за међународне односе, истиче: „Јасно је да постоји читав низ реформи које ће Србија морати да спроведе, али се поставља питање да ли је то блокада ради блокаде, да ли се преко тога врши притисак да Србија убрза преговоре о неким другим питањима, као што је, рецимо, граница на Дунаву или имовинска права. Најважније је да земља у билатералним односима са суседима покаже спремност и иницијативу да проблеме решава”.

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.