Расте индустријска производња и извоз

Индустријска производња и извоз у Србији бележе растуће трендове, док увоз тренутно стагнира, наводе економисти.

На недавном представљању новог броја часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у Привредној комори Србије речено је да је у порасту и даље унутрашњи промет у трговини на мало, а да кретање потрошачких цена показује дефлацију, као и да зараде расту, посебно у јавним предузећима.

Како кажу економисти, нема података који би указивали на то да је дошло до раста инвестиција.

Економиста Стојан Стаменковић рекао је да је индустријска производња у марту имала међугодишњи пораст од 8,8 одсто, односно 10,5 одсто у периоду од јануара до марта ове године.

Он је указао на стабилан раст индустрије, односно пораст производње прерађивачке индустрије.

Када се посматра 11 области са заједничким учешћем у прерађивачкој индустрији од 78 одсто, три су обележене изразито опадајућим трендом - прозивидња основних метала, фармацеутских производа и препарата и производња моторних возила и приколица.

Већи проблем, како је додао, представља производња моторних возила и приколица.

„Већ дуже време смо говорили да две године узастопно пада производња лагано и то се изгледа наставља у 2016. години”, упозорио је Стаменковић.

Међугодишњи пад производње моторних возила и приколица у првом кварталу износио је 11 одсто, а у марту 17,4 одсто.

„По областима види се да извоз моторних возила није ни из далека на водећем месту по доприносу пораста извоза”, рекао је Стаменковић.

Он је указао и да је прехрамбена индустрија имала свој „лом” у септембру, али да је важно да се сада окренула ка растућем тренду.

Текуће динамике извоза и увоза су различите, наводи се у МАТ-у.

Краткорочни тренд извоза је изразито растући - током првог квартала стабилних 1,4 одсто месечно, док тренд увоза тек симболично расте.

Раст зарада у марту је изразит, наводе економисти.

Укупан медугодишњи раст нето-зарада у марту износи 6,4 одсто (реално 5,7 одсто).

Раст зарада у јавном сектору је 4,6 одсто и у томе раст зарада у јавним локалним предузећима 4,3 одсто, а у јавним државним 11,9 одсто (реално 11,2 одсто).

Што се тиче цена, у марту 2016. регистрована је, други месец узастопно, и месечна дефлација и међугодишња дезинфлација.

Заједничку карактеристику месечне и међугодишње промене општег нивоа цена у марту 2016. представљао је пад цена прехрамбених производа, али и раст цена непрехрамбених производа без енергије.

Од јануара 2013. када се гледа став потрошачке корпе према висини међугодишњег раста цена, део корпе с међугодишњом дефлацијом био је највећи баш у марту 2016.

Економиста Иван Николић каже да су економски подаци за март и прво тромесчје године врло повољни и да нема дилеме да је БДП у првом тромесечју додатно одскочио и сада је већ међугодишње битно повећан 3,5 одсто, а значајно расте индустријска производња.

„За сада немамо сигурну оцену да су инвестиције у првом тромесечју забележиле раст, ту смо резервисани и кад погледамо тражњу или потрошњу, потрошња расте и изражена прометом на мало. Интересантно да су зараде у порасту. То можда није добро или је врло чудно да су у марту порасле битно зараде у јавним предузећима”, рекао је Николић.

Што се тиче буџета, ту ствари стоје врло повољно и дефицит је за прва три месеца далеко нижи него што је то било планирано, рекао је Николић и додао да је инфлације такође врло ниска.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је да су из неколико центара глобалне привреде током априла емитовани оптимистични сигнали.

„Процене раста привреде Европске уније су оптимистичне. Изгледа да је, коначно, монетарна политика Европске централне банке, усмерена на убрзање раста, дала резултате. Слични сигнали су видљиви и на другим тачкама глобалне економије и питање о реалистичности ових сигнала је битно за привреду Србије”, рекао је Ковачевић.

Он је додао да ће се фискална консолидација нужно наставити и током ове и током следеће године.

То ограничава могућности раста домаће тражње, па ће извоз остати доминантна подршка расту привреде, додао је Ковачевић.

Раст извоза из Србије је претежно условљен динамиком опоравка привредне активности у земљама Европске уније, а она је условљена динамиком обнове глобалне привредне активности, наводе економисти.

Ковачевић је рекао и да према најновијем полугодишњем извештају ММФ-а, глобална економија посрће већ дуже време, а период успореног раста је исувише и неочекивано пролонгиран.

Предвиђен је раст од 3,2 одсто за 2016. годину и 3,5 одсто за 2017. годину, а ове бројке су ревидиране наниже у односу на прогнозе из јануара 2016. године, додао је Ковачевић, преноси Танјуг.