Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Расте индустријска производња и извоз

У порасту и унутрашњи промет у трговини на мало, кретање потрошачких цена показује дефлацију, као и да зараде расту, посебно у јавним предузећима, наводи се у МАТ-у
Илустрација (Фото Танјуг)

Индустријска производња и извоз у Србији бележе растуће трендове, док увоз тренутно стагнира, наводе економисти.

На недавном представљању новог броја часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у Привредној комори Србије речено је да је у порасту и даље унутрашњи промет у трговини на мало, а да кретање потрошачких цена показује дефлацију, као и да зараде расту, посебно у јавним предузећима.

Како кажу економисти, нема података који би указивали на то да је дошло до раста инвестиција.

Економиста Стојан Стаменковић рекао је да је индустријска производња у марту имала међугодишњи пораст од 8,8 одсто, односно 10,5 одсто у периоду од јануара до марта ове године.

Он је указао на стабилан раст индустрије, односно пораст производње прерађивачке индустрије.

Када се посматра 11 области са заједничким учешћем у прерађивачкој индустрији од 78 одсто, три су обележене изразито опадајућим трендом - прозивидња основних метала, фармацеутских производа и препарата и производња моторних возила и приколица.

Већи проблем, како је додао, представља производња моторних возила и приколица.

„Већ дуже време смо говорили да две године узастопно пада производња лагано и то се изгледа наставља у 2016. години”, упозорио је Стаменковић.

Међугодишњи пад производње моторних возила и приколица у првом кварталу износио је 11 одсто, а у марту 17,4 одсто.

„По областима види се да извоз моторних возила није ни из далека на водећем месту по доприносу пораста извоза”, рекао је Стаменковић.

Он је указао и да је прехрамбена индустрија имала свој „лом” у септембру, али да је важно да се сада окренула ка растућем тренду.

Текуће динамике извоза и увоза су различите, наводи се у МАТ-у.

Краткорочни тренд извоза је изразито растући - током првог квартала стабилних 1,4 одсто месечно, док тренд увоза тек симболично расте.

Раст зарада у марту је изразит, наводе економисти.

Укупан медугодишњи раст нето-зарада у марту износи 6,4 одсто (реално 5,7 одсто).

Раст зарада у јавном сектору је 4,6 одсто и у томе раст зарада у јавним локалним предузећима 4,3 одсто, а у јавним државним 11,9 одсто (реално 11,2 одсто).

Што се тиче цена, у марту 2016. регистрована је, други месец узастопно, и месечна дефлација и међугодишња дезинфлација.

Заједничку карактеристику месечне и међугодишње промене општег нивоа цена у марту 2016. представљао је пад цена прехрамбених производа, али и раст цена непрехрамбених производа без енергије.

Од јануара 2013. када се гледа став потрошачке корпе према висини међугодишњег раста цена, део корпе с међугодишњом дефлацијом био је највећи баш у марту 2016.

Економиста Иван Николић каже да су економски подаци за март и прво тромесчје године врло повољни и да нема дилеме да је БДП у првом тромесечју додатно одскочио и сада је већ међугодишње битно повећан 3,5 одсто, а значајно расте индустријска производња.

„За сада немамо сигурну оцену да су инвестиције у првом тромесечју забележиле раст, ту смо резервисани и кад погледамо тражњу или потрошњу, потрошња расте и изражена прометом на мало. Интересантно да су зараде у порасту. То можда није добро или је врло чудно да су у марту порасле битно зараде у јавним предузећима”, рекао је Николић.

Што се тиче буџета, ту ствари стоје врло повољно и дефицит је за прва три месеца далеко нижи него што је то било планирано, рекао је Николић и додао да је инфлације такође врло ниска.

Економиста Миладин Ковачевић рекао је да су из неколико центара глобалне привреде током априла емитовани оптимистични сигнали.

„Процене раста привреде Европске уније су оптимистичне. Изгледа да је, коначно, монетарна политика Европске централне банке, усмерена на убрзање раста, дала резултате. Слични сигнали су видљиви и на другим тачкама глобалне економије и питање о реалистичности ових сигнала је битно за привреду Србије”, рекао је Ковачевић.

Он је додао да ће се фискална консолидација нужно наставити и током ове и током следеће године.

То ограничава могућности раста домаће тражње, па ће извоз остати доминантна подршка расту привреде, додао је Ковачевић.

Раст извоза из Србије је претежно условљен динамиком опоравка привредне активности у земљама Европске уније, а она је условљена динамиком обнове глобалне привредне активности, наводе економисти.

Ковачевић је рекао и да према најновијем полугодишњем извештају ММФ-а, глобална економија посрће већ дуже време, а период успореног раста је исувише и неочекивано пролонгиран.

Предвиђен је раст од 3,2 одсто за 2016. годину и 3,5 одсто за 2017. годину, а ове бројке су ревидиране наниже у односу на прогнозе из јануара 2016. године, додао је Ковачевић, преноси Танјуг.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.