Понедељак, 06.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЗЛАТКО ВУЈОВИЋ, председник Центра за мониторинг и истраживање

Хармонични односи Београда и Подгорице само су затишје

Како закључити уговор између Црне Горе и Србије о државној граници ако је Црна Гора закључила споразум о демаркацији с Косовом
(Фото А. Васиљевић)

За разлику од многих који оцењују да су тренутни односи Србије и Црне Горе на узлазној путањи, Златко Вујовић, са Факултета политичких наука у Подгорици и председник Управног одбора Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ), сматра да је реч само о затишју. „Према ономе што се може видети споља, изгледа да су односи Србије и Црне Горе хармонични. Нема, макар у јавности, значајних отворених питања између званичног Београда и званичне Подгорице. Међутим, мени се чини да је то, на неки начин, само затишје, из простог разлога што су стратешки интереси Србије и Црне Горе у једном делу у колизији”, каже Вујовић.

Овај аналитичар, који је учествовао на конференцији „Односи између Србије и Црне Горе десет година након референдума”, одржаној у Београду, каже, у разговору за „Политику”, да ће спорна питања између две државе поново изаћи на површину како се буде отварало неко од спорних питања, пре свега НАТО интеграција, и ако евентуално дође до промене политичких снага у Србији.

Али могућа је промена снага и у Црној Гори? Следи реконструкција владе и предстоје избори.

Нико није вечно на власти. Без обзира на то што можда из ове перспективе тако изгледа – да ће Ђукановић и Вучић бити дуго на власти – промене се дешавају. Треба да будемо спремни за њих. Тако, без обзира на изборни резултат који ће се десити, изгледа да ће влада у Црној Гори изгледати другачије него што изгледа данас.

Парламент у Србији већ изгледа другачије, у њега су ушле и партије које нису проевропске. Колико ће то утицати на односе Србије и Црне Горе?

Могуће је да ће долазак радикалних политичких партија, као што су СРС, Двери, ДСС, које су на неки начин биле означене као партије које веома негативно гледају на неке стратешке приоритете Црне Горе, утицати на међусобне односе. Под њиховим притиском у парламенту ће можда и владајући напредњаци морати да промене макар свој дискурс према Црној Гори.

Како ће изгледати будући односи у светлу чињенице да између Србије и Црне Горе данас стоје три, односно четири нерешена питања – државна граница, мањине, положај Српске православне цркве и двојно држављанство?

Нека од тих питања су веома тешка. Питање државне границе је веома тешко питање јер се ту налази статус Косова. Како закључити уговор између Црне Горе и Србије о државној граници ако је Црна Гора закључила споразум са Косовом?

Али ни та граница није до краја утврђена?

Она јесте утврђена, проблем је што то неке снаге оспоравају, у косовском парламенту, Харадинај и Самоопредељење. Међутим, и сами експерти који су радили евалуацију те процене, односно демаркацију, показали су да је то све исправно и очекујем да се то верификује, посебно због тога што Црна Гора има подршку западних партнера.

А шта је са преостала три питања?

Двојно држављанство је такође веома значајно и тешко питање за Црну Гору због бирачког права. То постаје врло проблематично пошто људи лажно пријављују пребивалиште у Црној Гори да би вукли одређене привилегије, не само гласачке – да би могли да бирају власт – већ и да избегавају порезе. Када Црна Гора и Србија буду ушле у ЕУ, а надам се да нећемо на то дуго чекати, онда ће те информације морати да се размењују, то ко су држављани Србије, а истовремено су држављани Црне Горе и они ће, по нашем закону, изгубити црногорско држављанство. То, вероватно, изазива страх код Србије – да учешће Срба у Црној Гори може знатно да се умањи.

Кад је реч о положају Срба у Црној Гори, неки говоре и да су Срби „народ опозиција”. Слажете ли се с тим?

Они који се изјашњавају као Срби у Црној Гори заробљени су у ентитетској подели и доминантно гласају за оне политичке партије које се налазе у опозицији. Они гласају за опозицију зато што прате усмеравање Српске православне цркве у Црној Гори, која јесте политички актер, и пре свега гласају за оне политичке партије које се залажу за српство. Могуће је и да ће се нешто променити на предстојећим изборима, јер се види да оне партије које су, условно речено, јасно опредељене као просрпске, као што су оне окупљене око Демократског фронта и СНП, заједно имају свега 15 одсто, што је упола мање него бирачко тело српске националности.

У ком ће се смислу променити?

Тако што ће један број српских бирача почети да гласа за партије које су ближе политичком центру и које немају јасан политички предзнак.

Србија би у ЕУ, неће у НАТО, има добре односе са Русијом. Црна Гора би, такође, у ЕУ, али и у НАТО, а погоршани су односи са Русијом. Колико ће ти елементи утицати на будуће односе?

Мислим да пуна консолидација односа Црне Горе и Србије може наступити када и једна и друга буду чланице обе асоцијације. Колико год сада звучало невероватно да Србију можемо негде планирати у НАТО-у, мислим да је то нешто што је реално. У тој варијанти, неоптерећени прошлошћу, у којој није све било бајно и лепо, може се очекивати нека консолидација, да се Црна Гора не осећа угроженом од стране Србије нити да се Србија осећа забринута за своју националну заједницу у Црној Гори. Али, оно што ће остати можда као највеће отворено питање у односима јесте статус Српске православне цркве.

Назире ли се ту неко решење?

Врло је тешко наћи право решење. Прво, доласком на чело СПЦ у Црној Гори Амфилохија Радовића, крајем осамдесетих и почетком деведесетих година, СПЦ више није искључиво верска институција. Она је доминантно политичка институција, која жели да учествује у политичким процесима. У последњих десет година било је доста уписа власништва у корист СПЦ, а да нема никаквих докумената која говоре у прилог томе, што отвара потпуно правну димензију око доказивања те имовине.

А колика је опасност од национализма других у Црној Гори?

У Црној Гори се сада преламају интереси многих земаља. Оно што је све више видљиво јесте да Турска има све веће амбиције да утиче на политику у Црној Гори. Основни критеријум њихове помоћи одређеним подручјима јесте да су она насељена доминантно муслиманском заједницом. А кад говоримо о национализмима, црногорски национализам постоји, али је благ и неразвијен, више везан у обланду институционалне заштите оних на власти.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.