Среда, 19.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДОСИЈЕ: ВРЕМЕНСКЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ

Битка градова за воду

Суморна прогноза Светске банке: будућност ће бити жедна
Сао Пауло – Према истраживању Светског економског форума, најмногољуднији град Бразила (11,3 милиона становника) и јужне хемисфере, који иначе производи трећину државног БДП-а, има мање воде на располагању по глави становника, него традиционално сушни североисточни регион те латиноамеричке државе.(Фото Ројтерс)

„Свету прете нови сукоби због мањка пијаће воде – не само у зонама где жеђ увелико влада (Сахел, Средњи исток, југоисток Азије) већ и по све насељенијим градовима од југа Африке, Латинске Америке и Аустралије до севера планете. Будућност ће бити жедна”, злокобно ових дана најављује извештај експерата Светске банке симболичног наслова „На цедилу: климатске промене, вода и економија”.

Криза водоснабдевања највећи је ризик који свету прети у следећих 10 година, сматра и Светски економски форум из Давоса.

Чињеница да готово четвртина становништва планете (1,6 милијарди људи) данас живи у земљама у којима влада мањак пијаће воде, док истовремено сваки четврти град кубури са снабдевањем водом поткрепљује стрепње стручњака Светске банке и Светског економског форума из Давоса.

Истовремено, скоро четири милијарде људи (60 одсто данашњег становништва света) живи у зонама перманентног „стреса у снабдевању водом”, док 275 речних басена на планети протиче кроз више држава. Кад жеђ потраје или ескалира у будућности – како ће се политичари и остали који креирају глобални поредак договорити да воде буде за све?

 

Уочи првог глобалног хуманитарног самита УН (23–24. маја у Истанбулу), извештај Светске банке упозорава да је управљачки естаблишмент слабо проактиван у погледу растуће кризе водоснабдевања, посебно за најсиромашније становнике урбаних целина и читаве регионе у којима упорна жеђ подстиче све чешће и масовније миграције и сукобе.

У тексту „Рат и мир и вода”, Лаура Так, заменик председника Светске банке за одрживи развој, у први план ставља кризу водоснабдевања у Индији, где скоро четвртина становништва нема довољно воде за свакодневни живот. Криза водоснабдевања у другој најмногољуднијој нацији света толика је да је Врховни суд Индије прошлог петка оптужио надлежне да пред оскудицом воде и разорним сушама држе „главу у песку”.

Наиме, несташица воде тренутно погађа 330 милиона становника у 13 од 29 федералних јединица Индије.

„Суше највише погађају најсиромашније”, упозорио је Врховни суд, наложивши влади у Њу Делхију да у року од три месеца оформи Фонд за суше и дефинише када проглашава ванредно стање због мањка воде не само у федералним јединицама већ и у појединим регионима или чак појединачним селима, преноси Ројтерс.

Како ће се Индија или Етиопија – најмногољуднија нација источне Африке (где последице суше данас угрожавају 10 одсто становништва) – изборити са последицама текуће суше или на дуге стазе данас је неизвесно.

У међувремену, стрепње експерата Светске банке још су веће кад узму у обзир пројектовани демографски развој човечанства у периоду екстремних климатских промена и оскудног глобалног привредног развоја.

Средином века на планети ће, према очекивањима стручњака, живети девет милијарди становника (две милијарде више него данас). Да нахрани и напоји сав тај народ, свету ће бити потребно – уз данашње технологије – да од данас па до 2050. сваких 12 месеци негде изгради хидробрану један и по пут већу него ону у Асуану (Египат). Истовремено, број људи који живи у земљама са мањком воде нарашће на око 3,2 милијарде, док ће се градско становништво увећати за 2,5 милијарди људи, понајвише у Азији и Африци. На ровитом и климатски испошћеном Средњем истоку у градовима ће 2050. године живети дупло становника него данас, рачуна се у извештају експерата из Светске банке. Збирно, међу новим грађанима средином века 1,9 милијарди живеће у зонама високог „водног стреса”. Растућа урбанизација повећаће потребе градова за водом за 50–70 одсто и то усред све оштријег надметања пољопривреде, индустрије и насеља за расположиву слатку воду.

Да ли ће новопридошли грађани света наћи посао у тим водом испошћеним насељима и регионима? Хоће ли се мигрирати према оним крајевима света где вода поузданије капље из славина?

Експерти данас немају одгонетку.

„Климатске промене додају бреме будућем развоју градова уз демографске притиске и тешкоће у снабдевању, подстичући страх да би оскудица воде повезана са повременим временским катастрофама могла изазвати велике друштвене и економске поремећаје”, наводе аналитичари Светске банке.

У међувремену, поједине афричке државе на удару најжешћих климатских промена и разорних последица овогодишњег деловања фактора „Ел Нињо” увелико улазе у нове аранжмане за решавање кризе снабдевања водом.

Јужноафричка Република и Иран су прошле седмице потписале споразум о изградњи постројења за десалинизацију воде дуж целокупне обале земље Рта добре наде, која се сада суочава са најтежом сушом од 1904. године, известила је британска новинска агенција. Истовремено, Етиопија и Италија су ових дана потписале споразум о изградњи хидроелектране „Којшо” снаге 2.000 мегавата на реци Омо на југу источноафричке државе.

И док политичарима остаје да размотре препоруке Светске банке за реформе данашњег менаџмента водним ресурсима, градитељи увелико виде силну прилику за нове послове у хидроградњи.

Да зараде и сачувају воду ожеднелим купцима, инвеститори ће до 2030. године повећати број брана за 16 одсто, а количину воде коју могу да дистрибуирају за 40 одсто, најављује Светска банка.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.