Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како, не губећи време, унапредити конкурс

Рецензенти сваког пројекта из групе природно-техничких наука треба да буду два професора са реномираних страних (доминантно европских) универзитета, а за пројекте из групе хуманистичких наука по један страни (реномирани) и домаћи рецензент
Васика Тенкеш

На Ђурђевдан је Влада Републике Србије донела исправну одлуку о поништењу конкурса за научноистраживачке пројекте (2016–2019), који је 13. априла расписало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Навешћу само неколико разлога који оправдавају одлуку владе. Најпре, конкурс није расписан у складу с важећим законима. Затим, иако је министарство располагало свим временом овог света, конкурс је расписан на брзину, због чега је вишеструко мањкав (бесмислено бодовање свега и свачега, строги услови за учешће појединих категорија младих истраживача који никада нису били ни наговештени, непотребан критеријум да истраживачки тим треба да садржи најмање пет истраживача са научним или наставним звањем, прилична неусклађеност Акта о финансирању и одговарајуће софтверске апликације, недефинисана форма укључења партиципаната итд. Такође, компликовани су критеријуми за оцењивање пројеката (које поједини представници хуманистичких наука, према сопственим изјавама, нису могли ни да разумеју). Најзад, неразумно је кратак рок за припрему предлога пројекта на српском и енглеском језику итд.

Пошто од критика нема велике вајде, предлажем да се, не губећи време, покрену следеће активности:

(1) Влада треба да формира Савет за науку и технолошки развој чији ће се чланови одмах укључити у припрему новог конкурса. То треба да буду особе од личног и академског интегритета, али и са визијом, идејама, енергијом и мотивима који су неопходни за покретање озбиљног напретка науке у Србији, за шта постоје многе претпоставке. Таквих особа има, и то пре свега изван кругова из којих су досад били регрутовани.

(2) Премијер треба да се захвали министру и његовим помоћницима и државним секретарима задуженим за науку, јер су у претходном периоду показали неспособност да одговоре изазовима друштвене заједнице који се односе на научноистраживачки развој. Једна од најгорих особина социјалистичког друштва била је одсуство одговорности – особе које нису испуниле задатак у одређеном периоду добијале су прилику да то поправе у наредним годинама (и тако више пута). Будући министар и његови најближи сарадници треба да буду високоморалне особе (које поседују и све особине наведене у тачки 1). Овде премијер заиста може и треба да се покаже.

(3) Што пре треба усвојити и обнародовати нове критеријуме за оцењивање пројеката. Уместо бескрајно компликоване процедуре засноване на неколико десетина нумеричких параметара, потребно је дефинисати једноставну процедуру која ће се заснивати на само неколико критеријума. Наиме, на квалитету предложеног истраживања, на одговарајућим референцама предложеног руководиоца пројекта и на адекватном броју месеци за истраживање.

Рецензенти сваког пројекта из групе природно-техничких наука треба да буду два професора са реномираних страних (доминантно европских) универзитета, а за пројекте из групе хуманистичких наука по један страни (реномирани) и домаћи рецензент (ево друштвено корисног посла за чланове САНУ). Пошто се процењује да ће број предложених пројеката бити мањи од хиљаду, средства која би се издвојила за хонораре рецензената (нпр. 1.000 евра по пројекту) била би занемарљива у поређењу са оним што би се добило објективним оцењивањем пројеката.

(4) Број учесника на пројекту треба ограничити на двадесетак, чиме ће руководиоци пројеката бити принуђени да воде више рачуна о компетентности чланова тима. Досадашња пракса показује да у многим случајевима мали број истраживача заиста ради на пројекту, док остали само фигурирају (и за то годинама добијају плату или хонорар). Међу њима има и оних који сматрају да је довољно то што су понудили своје дотадашње референце, које, по садашњим критеријумима за оцењивање, утичу на укупну оцену пројекта.

(5) Садржај пројектних апликација не треба (битно) да се мења. Иако се захтевана објашњења вишеструко понављају, тиме се предлагачи пројеката вежбају за припрему апликација за разноврсне европске пројекте. Тиме овај конкурс треба да подстакне масовније учешће научника из Србије на ЕУ пројектима типа HORIZON 2020, EUREKA итд.

(6) Важно је да се дефинише јасна процедура за озбиљно (међународно) вредновање резултата пројеката током њихове реализације.

Наравно, новински простор не дозвољава изношење свих идеја, нити детаљнију елаборацију предложеног модела. Он је настао као резултат размишљања аутора и ставова академика Владимира Глишина, према којима све научнике у Србији треба да оцене независне међународне комисије.

На крају ми преостаје да констатујем да је добро што влада није прихватила ставове председника САНУ и ректора Универзитета у Београду који су подржали штетан конкурс, односно министра Вербића, и да замолим премијера да овој проблематици посвети неопходно време, јер се ради о будућности науке (самим тим и друштвеног развоја) у Србији, као и о неколико стотина милиона евра намењених финансирању научноистраживачких пројеката у наредне три или четири године. Била би велика штета да се толике паре још једном баце.

Професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.