Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад су тајкуни постали пасторци државе

Пред законом између домаћих и страних улагача нема разлике. И једни и други добијају субвенције. Да ли у пракси сви имају исти третман?
Измештају наплатну рампу Бубањ поток како би удовољили дуго очекиваној шведској Икеи (Фото Раде Крстинић)

Селидба наплатне рампе „Бубањ поток” на ауто-путу Београд–Ниш почела је крајем марта. Тиме је држава изашла у сусрет захтеву страног инвеститора – „Икее”, која већ четврт века покушава да уђе на наше тржиште. Ова шведска компанија намерава да у првој фази у Србију уложи 70 милиона евра у изградњу тржног центра у коме ће, за почетак, радити 300 људи, а државу ће испуњење захтева овог страног улагача коштати 17,5 милиона евра.

Није потребно бити велики експерт па предвидети какав одијум би се у овдашњој јавности подигао да је држава овакав уступак направила неком домаћем тајкуну и да се наплатна рампа измешта због Мирослава Мишковића или Милана Бека. А ни за једног, ни за другог се не може рећи да капитал нису акумулирали и захваљујући подршци државе.

Овај пример сликовито показује шта је узрок зависти овдашњих крупних капиталиста, који не пропуштају прилику да јавно истакну како страни улагачи имају бољи третман од њих. Тако је и Миодраг Костић, власник „МК групе”, као модератор једног од панела на „Копаоник бизнис форуму” , своје саговорнике питао зашто стране инвеститоре, за разлику од домаћих, нико не зове тајкунима.

Да осим језичке, постоји и нека друга врста дискриминације потврдио је и Андреј Јовановић, директор компаније „Моји брендови”, у оквиру које послује „Књаз Милош”, Концерн „Бамби-Банат”, „Имлек” и „Суботичка млекара”. Како је тада рекао, из личног искуства зна да странци јесу повлашћени.

Да ли је ову примедбу лично схватила и власт није познато, али оно што упада у очи је да, од Копаоник бизнис форума, ниједан састанак премијера Александра Вучића са страним привредницима готово да није могао да прође без Андреја Јовановића. Последњи пут у друштву председника владе Јовановић је виђен на ручку у Хотелу „Сквер Најн”, када је премијер Вучић угостио бившег немачког канцелара Герхарда Шредера и немачке привреднике.

Формално посматрано, пред законом између домаћих и страних улагача нема разлике. Иако у јавности преовладава мишљење да само странци могу да добију субвенције по новоотвореном радном месту, то није тачно. Оне подједнако важе и за домаће привреднике. Овај начин подршке улагачима патентирао је својевремено бивши министар економије Млађан Динкић, а субвенције по новоотвореном радном месту кретале су се и до 10.000 евра. Ову политику наставила је и влада Александра Вучића. Иако је та пракса била прекинута почетком 2014. године, креатори економске политике поново су за овим рецептом посегнули у пролеће прошле године. Према новим правилима, на новчане дотације по новозапосленом раднику, у зависности од развијености општине и обима инвестиције, предузећа могу да рачунају на износ од три до седам хиљада евра по радном месту. И то важи без изузетка и за домаће и за стране инвеститоре.

Упркос томе, економиста Љубомир Маџар не може да се отме утиску да су странци много боље искористили те привилегије. На констатацију новинара да субвенције странцима много више одјекну у јавности, јер они запошљавају много више људи па је то вест за медије, наш саговорник ипак остаје при ставу да је понашање државе „асиметрично”.

А да ли домаћи тајкуни кукају због неравноправног третмана или због губитка привилегија које су имали у прошлости? Јер, дистанцирање власти од тајкуна почело је још за време Бориса Тадића, изјавом о „непристојно богатима”, а наставило се и доласком напредњака на власт – пре свега хапшењем Мирослава Мишковића, власника „Делта холдинга”.

Не тако давно – за време владе Војислава Коштунице, једна од примедби на његов рачун била је да „тајкуни ногом отварају врата његовог кабинета”. Те оптужбе су почеле оног тренутка када је „Це-маркет” продат Мирославу Мишковићу, иако је словеначки „Меркатор” био један од заинтересованих. И покојна Верица Бараћ небројано пута је тајкуне доводила у везу са члановима Коштуничиног кабинета. Због продаје „Луке Београд” Бараћева је својевремено чак и тужила бившег министра привреде Предрага Бубала. У то време је министар трговине Слободан Милосављевић (који је иначе из редова ДС-а) изјављивао како је НИС монополиста, а не „Делта”. НИС је тада још био у државним рукама. О блиским везама ове компаније и власти говорило је и ангажовање тадашње потпредседнице холдинга Милке Форцан у Савет за брендирање Србије, који је основао Предраг Бубало са задатком да побољша имиџ земље у свету.

Тако је у мају 2011. године министар грађевине и просторног планирања Оливер Дулић, који је са Миланом Беком ушао у сукоб због Закона о конверзији, истакао да је овај крупни капиталиста „у време власти ДСС-а имао привилегован положај па чак и отварао ногом премијерова врата”.

– Немам доказе, али мој је утисак да су многи бизнисмени у то време остваривали послове захваљујући свом утицају у власти – рекао је тада Дулић.

Тајкуни су били и чести корисници повољних кредита са ниским каматама које додељује Фонд за развој. За многе од њих гаранцију је издала управо Агробанка коју су у пропаст отерали ризични кредити.

Економиста Љубомир Маџар са друге стране сматра да, чак иако су овдашњи тајкуни имали неку врсту државне подршке, она није била пресудна за њихов успех.

– Зашто Ви и ја нисмо искористили ту помоћ од државе, него баш Мишковић и Беко. Зато што нисмо имали предузетнички дух, идеју, храбрости и маште да је остваримо у пракси. Чак и да је у прошлости било неке државне подршке то није основни разлог њиховог предузетничког достигнућа – каже Маџар и додаје да није међу онима који верују да су те привилегије биле битне.

Додаје и то да је љутња домаћих привредника због тога што их народ не воли оправдана. На констатацију новинара да их људи не воле, јер су се многи од њих обогатили деведесетих година, док је остатак земље сиромашио, Маџар одговара:

– Они су се, пре свега, обогатили јер Ви и ја за то нисмо били способни. Ево, Новак Ђоковић ће ових дана зарадити свој 101. милион. Нисам сигуран да је играње тениса многи захтевнији посао од вођења бизниса – каже Маџар и додаје да не може да се сложи с тим да је једини разлог зашто су се појединци обогатили то што су били неморални.

Такве закључке изводе они који се шверцују у градском превозу, каже Маџар. „То је део деформисане домаће јавности и њене искривљене свести која гласовима награђује власт која хапси тајкуне”, закључује Маџар.

Са друге стране, професор Миодраг Зец сматра да власт уопште не треба да даје субвенције ни домаћим ни страним привредницима.

– Држава, баш као добар пчелар, само треба да направи рам у који ће пчеле саме да остављају мед, а не да их намамљује у кошницу. Неке пелином, а неке шћером. Таква политика је погубна. То би било исто као да се за улазак у базен не плаћа улазница већ добија сладолед. Е, ко тако уђе у воду, из ње може да изађе са кожном инфекцијом – каже Зец.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.