Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико радника је атерирало на списак запослених аеродрома

Буџет за плате увећан милијарду динара, а број путника увећан три одсто

Упркос томе што руководство Аеродрома „Никола Тесла” није потврдило наводе антикорупцијског портала „Пиштаљка” да је током прошле године запослено 778 радника без конкурса, финансијски извештај за 2015. показује да је додатног ангажовања запослених, ипак, било. Како се наводи у овом документу, који је јавно доступан на сајту предузећа, а потписао га је Саша Влаисављевић, директор аеродрома – трошкови за зараде су за само годину дана повећани за чак милијарду динара. На крају 2014. издаци за плате износили су 1,46 милијарди динара да би на крају прошле године достигли чак 2,41 милијарду динара.

У истом извештају може да се види како се мењао број, али и структура запослених. Саша Влаисављевић у овом документу наводи да је на крају 2014. године у овом предузећу било ангажовано 1.682 радника. На крају 2015. године у компанији је укупно био ангажован 1.871 радник. Ту су укључени и они који су посао добили преко омладинске задруге, као и запослени који су били ангажовани на привременим и повременим пословима. Када се погледа структура, број оних који су запослени на одређено и неодређено време увећан је за тачно 778 радника, као што је „Пиштаљка” и објавила.

Како показују подаци из финансијског извештаја за 2015. годину број оних који су запослени на неодређено време за годину дана увећан је за 18 радника. Највећих промена било је у статусу оних који раде на одређено време, па је тако на крају 2014. године на одређено време било ангажовано двоје радника, а на крају 2015. године 762 запослена било је у овом статусу. Истина је да један део новозапослених чине они радници који су већ радили на аеродрому, али им је послодавац била омладинска задруга. У извештају се види да је број радника ангажованих на овај начин за годину дана смањен за 140. Смањен је и број оних који су били ангажовани на привременим или повременим пословима. Број ових радника је мањи за 41.

Међутим, није реч само о пребацивању запослених из једне у другу категорију. Јер, укупан број ангажованих радника за годину дана, како показује рачуница „Политике”, увећан је за 189 радника.

Истина, Аеродром „Никола Тесла” већ трећу годину за редом бележи позитивне пословне резултате. Бруто добит је у 2015. већа за пет одсто у поређењу са 2014. годином, а нето добит износи 3,29, милијарди динара. Српска ваздушна лука угостила је прошле годинњ више од 4,77 милиона путника, што је повећање од три одсто у односу на претходну годину. Број полетања и слетања авиона остао је исти, а превоз робе и поште повећан је за 25 одсто.

Међутим, почетком ове године је забележен пад броја путника. На основу података са Београдске берзе, брокерска кућа „Вајзброкер” објавила је да је аеродром током априла 2016. услужио 365.335 путника што је смањење од 4,2 одсто у односу на исти месец прошле године – и то упркос расту броја авио-операција за 5,4 процента.

– У прва четири месеца, аеродром је услужио 1,2 милиона путника што је пад од 2,7 одсто у односу на исти период 2015. Током априла настављена је експанзија промета робе који је повећан за 64,2 одсто, док је промет поште увећан за 17,4 одсто. Акције аеродрома од почетка године представљају једног од највећих губитника на Београдској берзи са падом вредности од око 24 одсто – показује анализа „Вајзброкера”.

 

Новог запошљавања било је и током 2016. године. То се види и из одговора који је „Политици” достављен пре неколико дана, у коме се каже да је у овом тренутку на неодређено запослено 498 радника. То значи да је током првих неколико месеци ове године још седморо радника ушло у стални радни однос.

Формално, препреке за запошљавање није било. Аеродром је, како тврде, за ова ангажовања нових радника добио дозволу владе. Међутим, спорно је што се то дешава у тренутку када се громогласно најављује реформа јавних предузећа, која подразумева и значајно смањење броја запослених. Списак прекобројних у неким компанијама у државном власништву већ је направљен. Тако, само у току ове године из „Железница Србије” треба да оде 2.700 радника, а из ЕПС-а најмање 1.000 запослених. Такође, на снази је и забрана запошљавања. По Закону о буџетском систему она важи све до краја 2016. године.

Ово није први пут да се аеродром нашао на удару јавности због начина на који ангажује раднике. Тако је Државна ревизорска институција прошле године замерила овом предузећу што је омладинској задрузи – ОЗБ „Комерц”, са којом је уговор склопљен још 2005. године, 2013. године преплатила 700 милиона динара за пружене услуге. Од ове задруге компаније је изнајмљивала радну снагу, а када су ревизори прочешљали фактуре, утврдили су да је аеродром задрузи плаћао и услуге које нису пружене.

Аеродром је био полигон за страначко запошљавање сваке власти. Предузеће је било и на удару јавности због исплате великих бонуса крајем 2008. године. У време док је министар економије био Млађан Динкић тадашњи директор Бојан Кришто је смењен јер је у јеку светске кризе себи и руководиоцима компаније исплатио велике награде.

Синдикалци, са друге стране, ових дана хорски оправдавају потез директора Саше Влаисављевића.

Демантују да је реч о новозапосленима, већ је само промењен статус запослених који на аеродрому раде и по две деценије. Кажу, да су радници добили двогодишње уговоре чиме је почео да се решава њихов статус. Потврђују рачуницу „Политике” да је укупан број новоангажованих радника увећан за 189 особа. Синдикалци имају и одговор на питање зашто су издаци за зараде астрономски порасли. Како се наводи у њиховом саопштењу, које преноси Танјуг, средства су иста али су до 2015. године књижена као трошкови предузећа, јер су „уплаћивана на рачун ОЗБ ’Комерц’ који је за своје услуге од аеродрома добијао провизију”. Тако је, наводе они, новац, уместо у буџет Србије одлазио на рачун приватне фирме.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.