Субота, 21.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Издаје у паланци

Новица Коцић

Нешто није у реду са Србијом-паланком. Издају нас и наш нацизам и мајка Русија. Клерофашисти забушавају. Остављен на цедилу, један нестрпљиви „грађански” активиста је морао сам себе да назове издајником у листу „Данас”. Чак се и у „Политици” појавио деконтаминирани пешчани спруд са кога се огласио Стефан Алексић у покушају да се аутоденунцира.

Не знам за ученије читаоце, али, као паланчанин, ја га нисам разумео. Да ли је испричао трач или „адекватну” истину о свом ауторском избеглиштву у „Политици”? Да ли је са „нама”, на страни, како пише Теофил Панчић, „малограђанских постфашиста и лиценцираних лицемера на рентирање, а који уздуж и попреко Љиљине Политике уњкаво проповедају о пошасти ’аутошовинизма’”? Или је са „њима”, здравим снагама на порталима „Пешчаник” и „Аутономија”?

Уместо одговора, прво ме мало непаланачки исципеларио, а затим је у руке узео топуз капитализма и кренуо да удара – мало по мени, мало по фантомкама. Тукао је тако да читалац стекне утисак да је вођа, коме се Алексић не усуђује да помене име, „маскиране анонимусе” послао у Херцеговачку улицу, а мене у „Политику”, да се „добровољно" потпишем „испод перфидног и безименог механизма денунцијације неугодних појединаца”.

Алексић се, иако му то није била намера, потписао испод текста који нам открива шта се добије када се у другосрпској глави помешају Карл Маркс и Радомир Константиновић: „Као и политика у контексту капиталистичких хијерархијских односа, и ’паланка’ зависи од мимикријске игре којој су нејасни модулатор, одашиљалац и репетитор. Управо стога она фацилитира и остале облике маскираних инверзија чиме омогућава механизме који одговарају на потребе сакривања идентитета друштвене моћи и трансформације политичке и економске моћи у чисту силу и обратно.”

 Нажалост, ове „философске” реченице – стил који је непримерен дневним новинама, биле оне паланачке или не – нису оно најгоре. Трагедија наше левице је што су је монополисали Константиновићеви „одликаши”. У њено име се радницима, поштеној интелигенцији и сиротињи обраћају Борко Стефановић, Драган Поповић, Стефан Алексић...

Не чуди да гласачи на априлским изборима нису поверовали таквој „левој перспективи”. Порука коју су добијали је била сасвим у духу књиге „Философија паланке” – овде нема наде. Како рече Алексић, који год „конкретни идеолошки пројекат и апарат” да улијете у паланачку матрицу, резултат ће бити исти.

За разлику од грчких и шпанских, српски левичари су одлучили да ни не покушају да се боре. Смештени у удобном Константиновићевом крилу, они су издали радничку класу и друге „губитнике у транзицији” и гурнули их у наручје „неидеолошких” популиста, „здраворазумских” неолиберала и властољубивих десничарских националиста, подељених у десетак коалиционих колона.

Нажалост, партијска и НВО левичарска срца су у Србији и овог пролећа куцала скоро искључиво за мајке Сребренице, независно Косово, два Прајда и сећање на јеврејски логор Старо Сајмиште. Солидарност је остала резервисана за мањине, чије дозирано „оснаживање” само улепшава неолибералну хегемонију, и жртве срамне српске и (још срамније) немачке прошлости.

Ипак, изборни дебакл левице је већи него што изгледа. Паланка је у толико великом расулу да у „Политици”, кад год пожели, може да пише Стефан Алексић. Светлана Лукић је чак морала да „изда ултиматум” својој „Другој грађанској бригади” – или текст у „Политици” или „Пешчаник” у си-ви, па нек свако после види шта ће кад буде требало да тражи стипендију у Будимпешти.

А мало је недостајало. Само је требало да ставе „фластер преко уста” када почну да говоре Константиновићевим језиком нацификације и озверивања. Ако не због радника, могли су то да ураде због Боре Ћосића. Грех је да храбри командант осме контраофанзиве против паланке прима „нацистичку” пензију. Где ће им душа.

Факултет за медије и комуникације

Коментари47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.