Четвртак, 18.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је забрањивано „Мрешћење шарана”

Представа је одмах после претпремијере 4. априла 1984. у Пироту скинута са репертоара као „неприхватљива због идејно- политичке садржине”
Сцена из представе „Мрешћење шарана”, 1984. Звездара театра (Фото:: М. Трнинић)

Најновија верзија представе „Мрешћење шарана” Александра Поповића која је премијерно изведена пре два дана на сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212 у Београду у режији Милана Нешковића, подсећа нас и на бурну историју овог драмског текста, чија је праизведба била 4. априла 1984. године у Пироту. Прво сценско читање Поповићевог комада у режији Драгана Јаковљевића изазвало је бурне полемике и расправе у друштвено-политичким организацијама тога времена и представа је скинута са репертоара Народног позоришта у Пироту. Пола године касније, односно 8. октобра 1984. године представом „Мрешћење шарана” по делу Александра Поповића у режији Дејана Мијача отворен је Звездара театар.

Још у време када је настао комад „Мрешћење шарана” почетком осамдесетих година прошлог века театролог Јован Ћирилов је записао: „Александар Поповић се не смеје историји, већ својим јунацима што их историја баца од једног значајног времена до другог, а они то не примећују. Прелазећи из епохе у епоху, од последњих дана окупације до првих дана после Резолуције Информбироа они кроз та времена проносе као константу свој менталитет, причају о мрешћењу шарана кад им време није, и мењају одела и униформе, када томе дође време”.

Томислав Г. Панајотовић некадашњи новинар „Слободе” и народни посланик, односно сведок тог времена, тврди да не би било „Шарана” у Београду да није прво одигран Пироту.

– Пример из 1984. везан је за репертоар пиротског Народног позоришта, а реч је о праизведби комада „Мрешћење шарана” у режији Драгана Јаковљевића. Тема овог позоришног дела била је судбина „ибеоваца”. Припреме за постављање комада на репертоар почеле су уобичајено. Када се у граду сазнало о каквој је представи реч, створена је напета атмосфера, јер је најављено реаговање са „званичног места” из руководства друштвено-политичких организација у Пироту, прича Панајотовић и додаје:

– То се и десило: представа је, под притиском локалних политичара, одмах после претпремијере 4. априла 1984. скинута са репертоара као „неприхватљива због идејно-политичке садржине”. Од надлежних државних органа – тужилаштва и Програмског савета Позоришта, тражено је да се трајно забрани извођење Поповићевог комада.

Међутим, Програмски савет Народног позоришта у Пироту се у неколико наврата већином гласова изјаснио да се представа не скида са репертоара. Када се видело да „случај Шаран” неће проћи без проблема, општинско политичко руководство затражило је да окружни јавни тужилац у Пироту Видоје Цветковић оцени има ли основа за забрану. Његову одлуку да таквих основа нема, потврдио је и републички јавни тужилац, па је представа тако могла да се игра на територији целе Југославије, али не и у Пироту.

Када је од Поповићевог комада, напомиње наш саговорник, већ био створен случај, противници приказивања представе у јавности су иступали са тезом да је, због деликатности теме, Пирот изабран као „пробни балон” на основу којег ће се проверити могућа реаговања власти. Та претпоставка никада није доказана.

После премијере представе „Мрешћења шарана” у Звездара театру 1984, комад се убрзо нашао и на репертоару загребачких, љубљанских и неких других позоришта и побрао низ признања.

И поред тога, поједини актери „случаја Шаран” у Пироту, какао тврди Томислав Г. Панајотовић сносили су политичке последице.

– У поступку партијске одговорности, Драгољуб Алексић, директор Народног позоришта, кажњен је опоменом пред искључење из Савеза комуниста. Ранко Антић, уредник фабричког листа „Први мај”, који је објавио афирмативну критику Радована Живковића о представи, демонстративно је вратио партијску књижицу, а Драгослав Поповић, председник Програмског савета, поднео је оставку.

Догађања око представе била су први видљивији показатељ мање- више организоване спремности пиротских интелектуалаца да се јавно супротставе покушајима примене идеолошких критеријума у области културе, закључује Панајотовић.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.