Субота, 24.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Удовице с две пензије

Право да истовремено примају и старосну и породичну пензију имају они чији су покојни супружници радили у другој држави, јер то омогућавају прописи тих земаља
Право на старосну и породичну пензију имају они чији су преминули супружници радили у иностранству (Фото Драган Јовановић)

 

Када је Београђанка, лекар у пензији, од комшинице чула да поред своје старосне, прима и породичну пензију од покојног супруга и то целу, јер је он цео радни век провео у другој држави (па она има право на два примања), отишла је у неверици у ПИО фонд да се увери да ли је то могуће. Знала је, каже, да по српском закону може да бира хоће ли наставити да прима своју или да наследи мужеву пензију, али не и да има право на два примања. Добила је одговор да због чињенице да јој је муж 42 године радио као хирург у Подгорици и тамо зарадио пензију, може да прима две пензије. Његова примања третирају као примања друге државе. Да ли, дакле, наследници породичних пензија могу да рачунају на две пензије и у којим околностима?

У ПИО фонду потврђују, да је законодавац у Србији прописао, да ако пензионер стекне право на две или више пензија, може да користи само једну, по сопственом избору. Најчешће се бира она која је већа. Уколико неко оствари право на старосну пензију по српском закону, као и на породичну пензију такође остварену по домаћим прописима, не постоји могућност да се примају обе пензије. Већ само једна, за коју се сам корисник одлучи. Слични су прописи и у бившим републикама СФРЈ, као и у већини других земаља. Међутим, има изузетака, потврђују у Пензијском фонду. То се, пре свега односи, на пензије стечене у појединим европским земљама по чијим прописима је могуће коришћење две пензије. Право на два примања остварује се на територији и у складу са законом те друге земље, али под одређеним специфичним условима.

Потпуно је, међутим, другачија ситуација када корисник оствари право на пензију по прописима различитих земаља. Тада је могуће остварити право на више пензија, у складу са условима и законом сваке појединачне земље. Тако, неко ко је, рецимо, радио у Србији, Словенији и Аустрији, уколико испуњава услове, може да оствари право на старосну, или инвалидску пензију по прописима све три државе, где ће од сваке земље примати сразмерни део пензије. Неко може примати старосну пензију остварену по домаћим прописима, а породичну по прописима друге земље или обрнуто, истичу у ПИО фонду. С друге стране, поједини наследници, иако верују да им породична пензија припада по аутоматизму, остану неми када им се саопшти да на то немају право.

Управо је то био недавно случај када је једна удовица, пошто је прошло пет месеци од смрти супруга, дошла у ПИО да се жали што јој не стиже породична пензија. Она заправо није знала за јадац, да брак непрекидно мора да траје најмање две године. Ако је мање од тога, а и нису имали децу, удова нема права на његову пензију. Ова пензионерка је пренебрегла чињеницу да се пре шест година развела од мужа, а да су се онда поново венчали годину пре него што је изненада преминуо. Ова норма примењује се од 1. јануара 2011. године, како би се спречиле злоупотребе приликом наслеђивање породичне пензија, будући да је било доста случајева где је очигледно да двоје склопе брак само због користи, односно наслеђивања породичне пензије.

Примера ради, уколико је покојни пензионер, мушкарац закључио брак са 66 година, а умро са 67,6 месеци, његова супруга неће моћи да наследи његову пензију, јер је брак трајао само 18 месеци (не и две године). Уколико су, међутим, имали заједничко дете, без обзира на старост детета, удовица ће испунити услове за стицање права на породичну пензију, иако је брак трајао само 18 месеци, закључују у ПИО фонду.

Коментари49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.