среда, 23.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ОДЛУЧУЈЕ О СУДБИНИ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИХ ПРОЈЕКАТА

Стара Вербићева екипа кроји нови конкурс

На први састанак у министарству нису позвани најжешћи критичари поништеног конкурса, а друштвене науке имале су само једног представника
Вера Дондур

Почетак рада на новом конкурсу за научноистраживачке пројекте изазвао је лавину незадовољства дела научне заједнице, пре свега због списка позваних на први састанак у Министарству просвете, након што је влада поништила конкурс као незаконит. На сајту „Политике” који је постао и својеврсни портал научне заједнице Србије, највише замерки било је зато што иста „четворка” из министарства која је радила на претходном конкурсу припрема и нови, као и то што су на састанак махом позвани људи који су били против поништавања конкурса.

Четворка из Министарства просвете
Имена идејних твораца поништеног конкурса нису била јавно објављена, а ко је радио на конкурсу није хтео да каже чак ни министар Вербић, кога су то питали учесници трибинр Центра за промоцију науке. Део научне заједнице је прст уперио ка проф. др Вери Дондур, државном секретару за науку и некадашњој председници Националног савета за науку и технолошки развој коју је ту функцију обављала пет година пре доласка у МП. Њена смена тражена је гласније и оштрије, чак и од смене Вербића. У међувремену се сазнало да су уз Дондур, на конкурсу радили и помоћници министра – проф. др Бранко Бугарски, др Никола Танић и проф. др Виктор Недовић. Ова четворка присуствовала је и првом састанку по поништењу конкурса.На питање „ко је радио на претходном конкурсу и шта је овај тим квалификовало за тај посао”, из Министарства просвете нам је одговорено:„У изради текста конкурса и потребних докумената учествовали су државни службеници са дугогодишњим радним и стручним искуством у Министарству: државни секретар која је редовни професор универзитета, помоћници министра – редовни професори универзитета и научни саветник, правна служба, служба за материјално финансијско пословање и аналитичка. Израда документа је спроведена на начин како се овај тип документа и раније припремао за расписивање јавних конкурса Проф. Дондур је са максималном посвећеношћу обављала своју дужност, чији је саставни део и одговорност коју свакако не сноси искључиво министар Вербић, јер се припрема докумената и јавног конкурса одвијала кроз тимски рад у Министарству”.

Вербића научници питају „одакле му мандат да преговара у тренутку када се припрема нова влада” и замерили што на састанак нису били позвани најгласнији критичари претходног конкурса – Етнографски институт Српске академије наука и уметности, Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку”. Такође, није било никога са универзитета у Крагујевцу и Приштини. Био је присутан само један представник друштвено-хуманистичких наука, иако је једна од најгласнијих замерки у прошлом конкурсу била дискриминација управо ове области.

Група седам института хуманистичких наука (три још нису одржала своја већа) упутила је и допис влади и мандатару, са подршком захтевима које су већ упутили Заједница института Србије (ЗИС) и Покрет „Спасимо науку”, али и са неким посебним захтевима. Међу потписницима су и три института САНУ.

Осим повећања буџета за науку, институционалног финансирања и оснивања посебног Министарства за високо образовање, потписници од владе траже и да база референци истраживача буде јавно доступна, као и да се позову на одговорност државна секретарка Вера Дондур и помоћник министра Никола Танић.

– Mи смо веома забринути, јер састанак који је одржан у Министарству пре три дана указује да Министарство не намерава да промени принципе рада и да уведе већи ниво транспарентности. Опет не знамо по којим критеријумима је Министарство изабрало саговорнике за састанак – каже за наш лист др Александра Павићевић, председница Научног већа Етнографског института САНУ.

Она додаје да јесте логично то што су били позвани представници САНУ, Универзитета и ЗИС-а, али, је питање зашто су били позвани и представници појединих института.

– Не мислимо да могу бити позвани представници свих института, али мора да постоји принцип који неће дискриминисати поједине области и, институције. Наше радне групе (и у оквиру ЗИС-а и у оквиру хуманистичке области) спремају или имају већ готове предлоге и за институционално финансирање и за нови Правилник. Ми смо спремни за разговор, али изгледа да немамо са киме да разговарамо – каже др Павићевић.

На наше питање „Да ли сматрате да је у реду да поново исти људи раде на конкурсу”, државни секретар проф. др Вера Дондур одговара да ће садашњи састав тима у Министарству наставити да обавља своје послове до избора нове Владе.

– Нови тим који ће бити формиран након избора Владе може припремљене документе прихватити, изменити или сачинити потпуно нове документе, а након тога расписати јавни конкурс. Влада је дала рок од 90 дана за доношење новог Акта, па је Министарство одржало састанак на који су позвани председник и потпредседници САНУ, ректори и проректори за науку државних универзитета, председник и потпредседници Заједнице института Србије, председник и потпредседник Националног савета за високо образовање и директори највећих института. Сложили смо се да је потребно да Влада што пре именује чланове Националног савета за научни и технолошки развој, како би ово тело учествовало у припреми новог конкурса – објашњава др Дондур.

Упитана зашто нису позвани најгласнији критичари претходног конкурса, она одговара да „делови наше научне заједнице тренутно нису у довољној мери спремни да прихвате да резултати научног рада морају бити вредновани, што је био један од основних елемента поништеног Акта”.

Честа замерка читалаца „Политике” била је зашто је омогућено да на конкурсу учествују и истраживачи са приватних институција, уз аргумент да „су одређени људи у Министарству хтели на брзину, пред изборе, да прогурају нечије интересе”.

– Овде се не може никако говорити о некаквој „брзини или предизборној и калкулацији”. Многи ваши читаоци који су се укључили у полемику не познају закон и сасвим произвољно износе коментаре везане за право учешћа на конкурсу – истиче наша саговорница.

Она онаглашава да се одредбе Закона о научноистраживачкој делатности које дефинишу власништво и финансирање нису мењале још од 2005.  Измене и допуне из 2010. и 2015, објашњава др Дондур, нису донела нова решења која се тичу финансирања приватних организација, акредитованих и уписаних у Регистар НИО.

Професорка Дондур, прву информацију „Политике” да ће конкурс бити поништен, апострофира као „пуцањ у празно” и да „не може да замисли ситуацију „обарања читавог конкурса од којег зависи 12.000 људи”.

Влада Србије је поништила конкурс за научноистраживачке пројекте на седници 6. маја ове године.

Коментари66
76ffb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.