Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пријатељи Вијетнама

Вијетнам ће моћи да купује оружје САД. Одлуку о укидању деценијског ембарга на оружје Барак Обама је саопштио у Ханоју. Објаснио је да то нема везе са Кином. Нема више идеолошких препрека, успостављен је висок степен поверења и сарадње, укључујући и војну, рекао је амерички председник испред црвене заставе са жутом звездом комунистичког Вијетнама, симболом највећег америчког војног пораза у 20. веку.

Како је главни амерички непријатељ из холивудских филмова постао поуздани војни партнер? Или обрнуто, како је Вијетнам, земља која се скоро пола века опоравља од стравичног рата, кренула у партнерство са земљом која је због демократије простирала тепихе бомби над вијетнамским градовима.

Одговор треба тражити у неколико спрудова и вештачких острва јужно од кинеског острва Хајнан и источно од Вијетнама у Јужном кинеском мору, које је за Вашингтон од кључног стратешког значаја.

САД оптужују Кину да прави вештачка острва у војне сврхе, док Пекинг каже да присуство америчких војних бродова представља претњу миру у овом делу света и да је разлог више за снажење одбрамбених позиција.

Главна кинеска прекоморска трговина и више од четвртине светске одвија се овим морем у залеђу Пацифичког океана. Хилари Клинтон је 2011. описала овај регион у коме живи готово половина светске популације као један од покретача глобалне политике и економије.

Око ове морске територије већ годинама се води међународни спор између Вијетнама, Кине и Тајвана, док Филипини, Брунеји и Малезија такође сматрају да им припада део.

Вашингтон у овом билатералном спору види шансу да изолује Кину и повећа контролу на Пацифику, у оквиру дугорочне стратегије „азијски стожер” која подразумева пребацивање америчке спољне политике са Блиског истока на Пацифик. У то спада и већа војна помоћ Јапану и Филипинима и јачање односа са земљама у економској орбити Пекинга, попут Бурме, Индонезије, Малезије и Вијетнама. Део ове стратегије је и трговински споразум о Транспацифичком партнерству, закључен почетком године, који укључује већину азијских земаља и заобилази Кину.

Азија и Пацифички океан су у жижи америчког интересовања од 2010. године, када су у Вашингтону закључили да морају да стану на пут јачању Кине ако желе да САД и даље буду водећа светска сила.

У служби ове стратегије је и слање додатних бродова америчке ратне морнарице у Јужно кинеско море. Почетком марта су у ове воде упловили носач авиона Џон С. Стенис, два разарача, две крстарице, покретни командни центар и адмиралски брод предводник Седме флоте. За власти у Пекингу то је кршење кинеских закона.

Све земље Југоисточне Азије, међу којима и некадашњи огорчени непријатељи, важне су Вашингтону у овој стратегији супротстављања Кини која прети да угрози њену деценијску хегемонију над морима у југоисточној Азији. Рибари су прве колатералне жртве.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.