Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Златко Хасанбеговић поручио критичарима: Читајте моје књиге

Светским интелектуалцима који су затражили његову смену хрватски министар културе поручио да су увучени у „денунцијантску кампању доколичара за загребачке шпице”
Златко Хасанбеговић (Драган Стојановић)

Све увиде које сам износио о комунистичким манипулацијама појмом антифашизма стицао сам из есеја и интервјуа Алена Финкилкроа, који је снажно утицао на моје интелектуално обликовање и хвала му на томе.

Овим речима, Златко Хасанбеговић, чија је фотографија са усташком капом обишла не само регион, иронично је јуче одговорио француском филозофу Алену Филкинкроу који је, заједно са интелектуалцима из неколико земаља, затражио његову смену с места министра културе Хрватске.

Осталим потписницима међународне петиције објављене пре два дана у „Либерасиону” – међу којима су филозофи, писци, политичари, активисти из Канаде, Италије, САД и других земаља – Хасанбеговић је преко „Јутарњег листа” поручио да су увучени у бесмислену и денунцијантску кампању „доколичара за загребачке шпице”, а при том нису прочитали ниједну његову „књигу, изјаву или чланак”.

Хасанбеговића, чија је фотографија с усташком капом обишла регион и шире и који је својевремено тврдио да је антифашизам флоскула а не темељ хрватског устава, потписници су означили као ревизионисту и симпатизера усташтва. Иако су потписници махом левичари, јуче им је из Србије стигла подршка „здесна”. Оцењујући њихов захтев као чин „пробуђене хуманистичке савести”, Српски покрет „Двери” је исказао противљење „повампирењу усташтва и било којег наци-фашистичког устројства власти, макар они били противници ЕУ”. Та странка уједно је позвала „водеће српске интелектуалце” да подрже петицију.

АНКЕТА: ПОДРЖАВАТЕ ЛИ ПЕТИЦИЈУ ЗА СМЕНУ ХРВАТСКОГ МИНИСТРА КУЛТУРЕ ОБЈАВЉЕНУ У „ЛИБЕРАСИОНУ”

Филип Давид (Фото А. Васиљевић), књижевник: Злоупотреба оправданог захтева

Потписао бих, али сам свестан да се моје мишљење може злоупотребити да се покаже како је ситуација у Хрватској лоша у тренутно напетим односима између наше две државе. Питам се само какве би реакције овде код нас биле ако би угледни европски и хрватски интелектуалци потписали протест против неког нашег министра, за шта има повода. Одмах би се то прогласило светском завером против Србије. Стога, захтев изнет у „Либерасиону” је оправдан, али се у нашим околностима злоупотребљава да покаже како је ситуација у Хрватској лоша, што је тачно, али је лоша и код нас.

 Зоран Аврамовић (Фото Медија центар), социолог: Унутрашња ствар Хрватске

Таква иницијатива, изнета из иностранства, разумљива је у контексту тога да појам државног суверенитета не постоји и све се више круни. Једно је да износите мишљење и критикујете, а друго је да захтевате смену неког ко је у другој држави. Стога, иако знам да Хасанбеговић кокетира с усташтвом и има лошу политичку биографију, и мислим да је он погрешан избор, то је унутрашња ствар Хрватске, чији грађани треба то да реше. Кад говорим о томе, имам у виду наша искуства с притисцима из иностранства и круњењем суверенитета.

 Бојан Димитријевић (Фото Танјуг), историчар: Нечувена хајка

Ова петиција је нечувена и никад нисам видео овакав ниво притиска на једног научника и министра у било којој држави региона. Хасанбеговић је мој пријатељ, чије сам постављење на место министра културе од почетка подржавао. Скандалозно је називати га ревизионистом и симпатизером усташтва јер је он пре свега научник и једна од тема његовог научног рада јесу политичке идеологије у 20. веку. Мислим да је мој колега Хасанбеговић изложен драматичној хајци у Загребу као и да Србија треба да се клони мешања у политичка и кадровска питања суседних држава као што није упутно да то друге државе раде према нама.

 Радослав Павловић (Фото Д. Ћирков), драмски писац: Сетите се како је „Либерасион“ писао о Србији деведесетих

То је унутрашња ствар Владе Хрватске. Они су демократско и парламентарно друштво и доносе одлуке какве сматрају да треба и шире о себи слику какву желе. Не видим да ту ми нешто треба да будемо паметни и дајемо савете као што хрватске власти веома често дају савете нашој страни. Такође, лако се можемо подсетити како је „Либерасион” писао о Србији током ратова деведесетих. Тада су интелектуалци врло слични овима који су потписали петицију писали да су Срби животиње, да их треба побити. Стога сам скептичан према свакој иницијативи тих новина.

Милан Николић (Фото Л. Адровић), директор Центра за проучавање алтернатива: Потписао бих, али...

Потписао бих то, иако је незахвална ствар и представља интерес за унутрашњу политику суседне државе. Као што не волим да се други мешају у наше прилике, тако није у реду ни да ми то чинимо.

Стога је добро што је „Либерасион” то покренуо. Било би незгодно када би то радио неко из Србије, а да задире у оно што је у Хрватској, и обрнуто. Међутим, овај случај је изнад тога, и представља на неки начин ствар читаве Европе и њених вредности.

Чак се чудим што је Хрватској било дозвољено пуно тога и пре петиције, а није било реакција. Интелектуалци у овом случају имају право на своје мишљење и добро је да буде тако.

Петицију бих потписао независно од позива „Двери”, јер та странка не реагује на такве ствари у Србији. Не бих могао да кажем да су они исто што и ХДЗ, али нису далеко од тога и појединци из „Двери” бране Милана Недића.

 Србијанка Турајлић (Фото А. Васиљевић), професорка БУ: Потребне петиције и за српске функционере

На основу онога што се могло видети и чути о Хасанбеговићу, мислим да је та врста петиције основана. Несумњиво је да се ту ради о вредностима, а не о обичној смени једног министра. Али морам да признам да у Србији када би неко хтео да покрене ту врсту петиције против једног министра који се заиста не разликује од Хасанбеговића, да би онда то можда нама дало право да покрећемо петиције против неких других. Зато ја не бих потписала неку такву иницијативу, каква се појавила у „Либерасиону”, док год ја или још неко не би саставио довољан број петиција у овој земљи против оних људи који на исти начин као Хасанбеговић не поштују људска права.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.