Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Постојани плави траг у времену српског павиљона

На 15. Бијеналу архитектуре павиљон Србије отворио је министар културе Иван Тасовац, а посебне похвале наше архитекте добиле су од колега из Израела
Иван Тасовац са члановима нашег тима архитектама Игорем Сјеверцем (лево), Аном Шулкић и Стефаном Васићем (Фото М. Ђоковић)

Од нашег специјалног извештача

Венеција – Моје срце пева, шапнуо је вашем извештачу Иван Рашковић, комесар нашег наступа на овогодишњем Бијеналу архитектуре у Венецији, минут пред почетак подневног вернисажа у павиљону Србије у Ђардинима.

Под пријатним италијанским сунцем, у хладовини Ђардина, испред „српске куће“ окупио се велики број колега, других учесника, посетилаца...

Иновативна и необична, архитектонска инсталација Ане Шулкић, Стефана Васића и Игора Сјеверца под називом Хероик: „Freeshipping” очито је пун погодак.

О томе да ли је и колико жири био задовољан знаће се за који дан, будући да је комисија која је оцењивала националне поставке баш током отварања била у обиласку нашег здања.

Подсећајући да је у предвечерје овог бијенала, које се одржава под максимом „Извештај са фронта“, свој животни фронт заувек напустио Велимир Бата Живојиновић, велики српски и југословенски глумац и херој нашег детињства, Иван Тасовац, министар културе, отворио је нашу изложбу речима:

– Данас се, између осталог, сећамо и трага који је он оставио у нашој кинематографији. Важна порука коју архитекте у Венецији шаљу ове године јесте инсистирање на борби за квалитет живота. Иако сам назив смотре има војни призвук, он уједно упућује на наду: јер чим борба постоји, то значи да постоји виталност, а то је главна претпоставка за развој културе – рекао је Тасовац.

Онај ко је данас имао прилику да уђе у здање нашег павиљона, чија је плава унутрашњост била дискретно осветљена дневним светлом кроз лантерну на крову, а међу њима је био и Драган Кићановић, генерални конзул Србије у Трсту, буквално је ходао по нашој инсталацији као по трагу путање која остаје иза брода у покрету.

Та шетња није ни могла да се избегне јер замисао нашег младог тројца испуњава цео простор, има укупно 62 дела, високих око три а дугачких око два и по метра, склопљена заједно теже близу 10 тона. Посетилац током боравка у павиљону има и звучне сензације – чује карактеристичне тонове рада на архитектонским софтверским програмима, који имају посебан темпо и боју.

Ако је то било потребно, свако је могао унутра да напуни и батерију мобилног или фото-апарата, и то на неколико пунктова на самој унутрашњости конструкције – наше архитекте тај корисни детаљ додале су намерно, али тек на крају, па мала тајна није била ни новинарима позната до доласка на лице места.

Када се у обзир узму остали павиљони и државна представљања која смо видели, стиче се утисак да нема много оних који су решили да се уместо за класичну изложбену форму одлуче за сведен просторни гест.  

– Мислим да је рад погодио тему, сматрам да смо ушли у истински креативни дијалог са уметничким директором бијенала Алехандром Аравеном и да смо привукли пажњу струке. Када је реч о начину на који смо обликовали нашу замисао, руководили смо се традицијом да будемо увек иновативни како бисмо превазишли чињеницу да архитектуру у правом смислу речи није могуће изложити. Управо смо зато одабрали да визуелни моменат буде конкретан и упечатљив како би појачао симболику. Моје троје сарадника желело је да укаже на тежњу младих стваралаца који, упркос недаћама са којима се свакодневно у глобализованом свету сусрећу, желе да иза себе оставе рад вредан пажње и достојан времена које долази. Наш брод је, стога, велик а траг постојан. О њему можемо размишљати и на физичком али и на метафоричном нивоу – објаснио је Иван Рашковић током разговора са новинарима.

Аутори су том приликом истакли да су задовољни јер су успели да све изведу баш као што су замислили.

– До сада смо добили позитивне реакције. Публика реагује, размишља, задржава се код нас. Сама наша тема је генерацијска ствар, млади су одмах то препознали, поистоветили су се са нашом идејом, док старији, поред знатижеље, исказују интересовање за приступ и прилаз теми – искрени су Стефан Васић и Игор Сјеверац. Обојица су готово истовремено додали да је на њих најјачи утисак оставио павиљон Немачке.

Посебне похвале наша поставка добила је од тима из Израела, који су током напорног рада уочи бијенала имали прилику да се упознају са нашим ствараоцима.

– Ваша је замисао храбра, нова, дрска. Послали сте једну маштовито упаковану али озбиљну поруку, разликујете се од већине других земаља – рекла је Аријел Блодер, један од кустоса израелског наступа у Венецији.

Пре него што наша конструкција заживи као први и за сада једини дрвени парк за скејтере у Србији, што би њени аутори, како су нам признали још у Београду, током припрема за пут у Венецију, потајно желели, биће доступна публици у нашем павиљону до 27. новембра.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.