Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наука се неће развијати с рецензентима из иностранства

(Фото Пиксабеј)

Професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду Миомир Костић („Како не губећи време унапредити конкурс”, 16. 5) изнео је низ одличних примедби и предлога, како да се направи нови, бољи и праведнији конкурс за научноистраживачке пројекте (2016–2019).

Међутим, у овом, као и у приступу Министарства просвете, науке и технолошког развоја, понавља се иста, вероватно ненамерна грешка. Односи се на то ко рецензира, а тиме и одабира научноистраживачке пројекте које треба да финансира Република Србија, односно ко ће утицати на правац научно-технолошког и техничког развоја.

Забринут због моралне, а следствено и стручне декаденције науке, ширења плагијаризма, традиционалног непотизма, урушавања кроз хиперпродукцију мастера и доктората, инфлације највиших оцена на редовним студијама, он предлаже да искључиво рецензенти са страних универзитета одлучују који ће пројекат проћи у групи природно-техничких наука.

За хуманистичке науке предлаже да буду „по један страни и домаћи рецензент.”

Ипак, поставља се питање која то држава, односно који то страни научници желе да се нека друга држава научно развија и постаје компетитивнија? Која то држава или корпорација, државни или приватни ентитет жели да помогне неком другом да постане носилац развоја?

Која то државна или приватна установа поклања другима патенте? Једна од доминантних економских тема данашњице јесте борба за ауторска права, тј. односно интелектуалну својину. Развијене земље желе да се обезбеде да оне и даље продају и наплаћују своју памет.

Ако неки истраживачки центар, приватна компанија или држава и донирају апарат, производ, или у друштвеним наукама дају савете за реформу, то чине из свог интереса.

Кад наш факултет добије на поклон опрему, добије је да би куповао резервне делове или да би студенте школовао на тој опреми како би најбољи, с мало уложеног новца страних фирми, могли да раде у иним компанијама.

Част изузецима који на личној основи из патриотских или алтруистичких разлога раде другачије. Нико не поклања производну линију. Отуда страним рецензентима не може бити у интересу да позитивно оцењују наше предлоге пројеката.

Кад су у питању хуманистичке науке, ту је ситуација сложенија. Којем је странцу у интересу да се у Србији развија критичко мишљење?

Алтруисти јесте, али највећи број стручњака запослених на страним универзитетима (осим ако не мислимо на руске, кинеске или латиноамеричке) усмерен је на пропагирање одређеног сета идеја. Како, нпр. неки страни стручњак из Велике Британије или Немачке гледа на критичко сагледавање улоге савезника у Првом светском рату, узрока и повода за избијање?

Могу се ангажовати и стручњаци из страних научно-наставних и научноистраживачких установа као рецензенти, али не тако да имају пресудну улогу. Тако највећа немачка установа за финансирање науке, Немачка истраживачка фондација (Deutsche Forschungsgemeinschaft), ангажује домаће и стране рецензенте.

Кад оцене предлоге пројеката, одбор за грантове, који чине чланови Фондације, оцењује да ли уважава или не ставове рецензената и даје последњу реч у одабиру. Немци могу да финансирају пројекат, све и да га страни рецензент оцени негативно.

Амерички Конгрес затражио је средином 2003. извештај о понашању у објављивању резултата научних резултата.

У извештају из 9. јула исте године наведено је да је америчка политика одувек била да научне радове треба јавно објављивати, али да се у случајевима у којима би то могло да угрози безбедност државе, као и код високотехнолошког развоја, примењује другачији третман.

Шта тек рећи о жељи да се помогне другима да постигну високотехнолошки развој? Плагијати, олако стечена звања и титуле јесу проблеми који се решавају на други начин и ту нам странци неће помоћи.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.