Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Презадужени, а на „Форбсовој” листи

Позиција зна и да завара, јер се компаније мере по пословним приходима, док се дугови не узимају у обзир
Миодраг Костић (Фото Танјуг/Д.К.)

Власници десет највећих српских предузећа који су се нашли на овогодишњој „Форбсовој” листи произвели су десетину укупног српског бруто домаћег производа (БДП), то јест свега што српски грађани и привреда створе за годину дана. Њихове компаније су током 2014. године оствариле приход од 2,9 милијарди евра.

Иако овај податак говори да неједнакост у Србији расте, богаташи се, пише загребачко издање „Форбса”, још нису сасвим опоравили од кризе која не јењава. Овогодишњи скор пословних прихода топ 10 компанија од непуне три милијарде евра тек је половина онога што је Мишковићев „Делта холдинг” у зениту своје моћи приходовао сам, подсећа овај магазин.

На листи ове године има и нових имена. Међу најуспешнијим привредницима у Србији први пут се налази брачни пар Ловорка и Миомир Николић, власници компаније „Фармалогист”.

На престижну листу дошли су са прометом од 176,3 милиона евра у 2014. уз нето профит од 0,6 милиона. Николићи контролишу 51 одсто компаније „Фармалогист”, док је преосталих 49 одсто у власништву холандског „Адријатик фонда”. Фирма је настала 2002. године реорганизацијом пословања компаније „Фарманова”. „Форбс” пише да су фармацеути Николићи кренули у сопствени бизнис са 26 запослених. А већ 2004. године постали су прва веледрогерија у Србији.

Први пут су на листи и власници „Моцарт” кладионица: Дејан Чакајац и Јадранка Степановић. Њихов профит износио је 5,4 милиона евра, што је раст од 12,5 одсто у односу на претходну годину. „Форбс” пише да Чакајац не воли медијско експонирање. Заправо, о њему интернет готово „не памти” ништа. Ипак, „Форбс” сазнаје да је империју „на срећу” направио момак из Чачка који је волео да се бави тикетима из хобија. Сада зарађује милионе евра.

Ипак, за најуспешнијег привредника проглашен је Миодраг Костић, власник МК групе. Иначе, „Форбс” своје ранг-листе прави на бази финансијских извештаја које објављује Агенција за привредне регистре. Извештаји о пословању појединачних предузећа за 2015. годину још нису објављени, па је зато ранг-листа и сачињена на основу података о пословању за 2014. годину.

Такође, позиција на „Форбсовој” листи зна и да завара, јер истраживачи успех компанија мере по пословним приходима. Задуженост ни капитал фирми не узимају се у обзир, па често може да се створи и погрешна слика о моћи неког појединачног предузећа. Тако су се пре две године на „Форбсовој” листи најбогатијих нашли и Мирослав Богићевић, власник „Фармакома МБ”, и Горан Перчевић, власник „Интеркомерца”, иако су њихове пословне империје већ тада увелико гушили дугови, али се то на овој листи није видео.

Ове године чак и прворангирани на листи, бизнисмен Миодраг Костић, има велике дугове, показало је „Политикино” истраживање. Обавезе „МК групе” на крају 2014. године превазилазиле су 216 милиона евра и већи део дужничког терета чине краткорочни кредити. Али то не значи да је Костић имао проблема са банкарима. Олакшавајућа околност је то што је Костић на рачуну на крају 2014. године у кешу имао чак 91 милион евра, што умногоме релаксира његов дужнички однос према банкама. Такође, Костић је већински власник АИК банке и вероватно има приступ јефтиним кредитима. Ипак, овај бизнисмен је годину завршио са нето губитком од минус пет милиона евра. Претходне године био је у плусу од 47 милиона евра, показује „Форбсова” анализа.

На другој позицији се ове године нашао Мирослав Мишковић, власник „Делта холдинга”, који је прошле године био први. „Иако би тешки напади с врха власти на њега, вишемесечни притвор, те стална таблоидизација његовог имена били готово сигурна смртна пресуда за већину других бизниса, то не важи и за овог бизнис камелеона”, пише „Форбс” о Мишковићу. Укупни приходи компаније износили су око 117 милиона евра, а највећи део Мишковић је остварио у пољопривреди. Оно што се на овој листи не види јесте и да Мишковић има знатан дуг према банкама, који превазилази 295 милиона евра. Упркос томе, успео је да оствари добит од 51,1 милион евра.

И док „МК комерц” и „Делта холдинг” нису презадужене, за „Викторија групу” то се баш и не може рећи. Ова компанија, иза које стоје Зоран Митровић, Милија Бабовић, како и Нанди Ахуја, бизнисмен српско-индијског порекла, нашла се на петом месту топ 10 компанија са пословним приходима од 306,9 милиона евра. Добар показатељ је да пословни приходи у односу на претходну годину расту. Међутим, оно што је забрињавајуће јесте што дугови овог предузећа износе 300 милиона евра, а највећи део дужничког терета чине краткорочни кредити. У напоменама уз финансијски извештај налази се и објашњење зашто су краткорочни кредити толико велики. Компанија није успела да током 2013. и 2014. године смањи задуженост према банкама и 25. марта 2015. ушла је у репрограм дугова, па су због тога неке дугорочне обавезе књижене као краткорочне.

„Руководство групе биће у могућности да из пословања генерише довољно финансијских средстава како би измиривало обавезе о року доспећа”, наводи се у финансијском извештају овог предузећа.

„Викторија групу” су иначе 2001. године основали су бизнисмени Станко Поповић, Милија Бабовић и Зоран Митровић. Неколико ствари се поклопило, па су за ову компанију кола кренула низбрдо: после доласка светске финансијске кризе, Србију је задесило неколико сушних година. Било је и промена на страни менаџмента. Из „Викторије” је отишао Станко Поповић, а у власничку структуру је ушла Европска банка за обнову и развој и бизнисмен Нанди Ахуја преко компаније „Апсара лимитид” са Кипра. Добар сигнал је што „Форбсова” анализа показује да се нето губитак фирме смањио (са 32,4 на 15,6 милиона евра). 

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.