Лакше је разумети космос, него Американце и Енглезе

Успео је да разреши неке од највећих мистерија универзума, својим генијалним умом приближио је човечанству појам безграничног космоса, али није у стању да разуме и схвати феномен Доналда Трампа. Чувени британски физичар Стивен Хокинг признао је јуче на јутарњем програму британске телевизије да не уме да докучи шта свет налази у најизгледнијем републиканском кандидату за председника САД и како је могуће да овај „демагог, који се обраћа најнижем људском заједничком именитељу”, ужива толику популарност.

Ако је судити по изјавама које од јуче цитирају сви медији на свету, славном научнику подједнако је тешко да проникне у мотиве Енглеза који гласају за излазак Велике Британије из Европске уније.

Као један од 150 најеминентнијих европских научника, однедавно укључених у кампању против брегзита, Хокинг се заложио да објасни зашто би Британци требало да гласају за заједништво унутар европског континента, а не за изолацију.

Он верује да је „размена знања и људи из различитих средина и са другачијим животним искуствима” неопходна за рађање нових идеја и да је од суштинског значаја за развој науке.

Није време за изолацију, прошли су дани када смо могли да будемо сами против света. Ми морамо да будемо део веће групе народа, како због наше безбедности, тако и због трговине, истакао је Хокинг.

Постоји и финансијски разлог, упозорава Хокинг у отвореном писму јавности, заједно са осталим европским научницима из различитих области. Они предочавају да Европски истраживачки савет одваја велике фондове за британске институте, како би се подстакла већа размена научника и њихових идеја.

Колико се од њега и осталих европских научника разликују борци „за повратак британског суверенитета” најбоље говори недавна изјава бившег градоначелника Лондона Бориса Џонсона. Најутицајнији конзервативни политичар на Острву не штеди најтежу артиљерију. Џонсон је чак упоредио Европу са Хитлеровим пројектом о наднационалној, супердржави, залажући се за коначни развод Британије од ретроградног континента. Научницима и многим својим торијевским колегама Џонсон супротставља антику, позивајући се на јунаштво и чојство исказано у Маратонској бици. „Победићемо”, поручује Џонсон, „из истог разлога из кога су Грци победили Персијанце у Маратонској бици.”

По бившем градоначелнику Лондона, Хокинг и његове колеге се „боре за застарелу, апсолутистичку идеологију”. Брегзитовци се боре за слободу.

Још мање су брегзитовци спремни да прихвате Хокингове аргументе када је реч о развоју науке. По њима, „Европска унија је јако лоша и за науку и за остваривање слободе. Гломазна бирократија повећава трошкове научних истраживања, тврде борци за „британску самобитност”. Тако је зацртана процедура ЕУ за клиничке огледе  утицала да се удвоструче цене истраживања лекова за оболеле од рака.

Не посустају у полемици са Хокингом ни кад овај научник говори о изолацији. У време интернета идеје се могу размењивати и без физичког присуства огромног броја студената из света, кажу поборници брегзита.

Они страхују да ће све више младих долазити да студира на британским универзитетима, јер је добро познато да је високо школство на Острву у врху светске класе.

Управо је Хокинг похађао те универзитете светске класе: дипломирао је физику на Оксфорду, да би докторирао на Кембриџу на тему из теорије релативности и тамо био професор. Као студент разболео се од прогресивне неуромоторичке болести која га је онеспособила у кретању и говору и приковала га за инвалидска колица. Када му је дијагностиковано ово обољење (1963), лекари су му давали још највише две године живота. Али он је данас један од најпрепознатљивијих научника у свету. У својим инвалидским колицима појављивао се чак и у популарном цртаном серијалу „Симпсонови”, и у филмовима циклуса „Звездане стазе”.

Пре једног дана на америчком ПБС каналу завршена је његова серија од шест епизода „у којима Стивен Хокинг покушава да од обичних људи извуче одговоре на питања која муче научнике”. „Да ли смо сами у васиони”, или „Можемо ли да путујемо кроз време”, питања су која је Хокинг поставио људима без већег образовања из науке.

Што се њега лично тиче, он врло често излаже свој став о разним актуелним темама које нису из његових специјалности. Својевремено се залагао за палестинску државу, често јавно изражава бојазан од вештачке интелигенције. У отвореном писму прошле године протестовао је због развоја „паметног оружја” које има задатак да ликвидира одређене људе чим их препозна.

Зависно од тренутне ситуације, политичка елита се приклања Хокинговом ставу или га осуђује. Овога пута овом научнику бриљантног ума ипак је тешко да схвати шта се то дешава у САД и Британији.