Политички договор вози „Фијат” у Евроазијску унију

У овдашњој јавности почеле су спекулације да је после посете Александра Вучића Москви и наговештаја о уласку Србије у Евроазијску унију, наша држава дискретно почела да окреће леђа Бриселу. Али формално посматрано овај трговински споразум није препрека за улазак у Европску унију. Према речима Дејана Делића, координатора Центра за сарадњу са Руском Федерацијом при Привредној комори Србије, Европа нема шта да нам замери, јер уласком у ЕУ сви дотадашњи споразуми се суспендују.

– Тако ће бити и са овим споразумом. А до уласка у ЕУ, ми морамо да живимо – каже Делић.

Србија ће у преговорима који предстоје имати прилику да поново понуди производе о којима се разговарало раније на билатералном нивоу и који су, због заштите домаће производње ових земаља били на неки начин одбијени. Циљ је да се нова тржишта отворе и за „фијат” као и неке врсте сира, шећер, вино и цигарете.

Међутим, „фијат” који се спомињао као наш главни извозни адут на ово тржиште можда уопште неће бити предмет овог споразума. Један од предуслова за бесцарински извоз је да производ буде 51 одсто пореклом из земље из које се извози. А крагујевачка фабрика аутомобила је само 33 одсто у власништву државе Србије, док се највећи број компоненти увози. Не сумњам да интерес Русије свакако постоји, јер би и њихова возила у том случају добила исти третман у Србији, дакле и њима би се отворило тржиште – каже Делић.

– Треба имати у виду да је то већ трилатерална прича – Србија, Руска Федерација и Италија. Ипак, уколико таква политичка или економска одлука буде донета и за „фијат” који је и до сада могао да се извози на евроазијско тржиште, али са царином, нисам сигуран да ће извоз моћи да се обавља у оквиру овог споразума и по овим правилима која сигурно неће бити промењена због ове фабрике – каже Делић и напомиње да се за произвођача аутомобила воде посебни преговори.

Према речима Делића и Казахстан нам је изузетно важан због наше грађевинске оперативе. Енергопројект дуги низ година има тамо представништво и уз помоћ њих се и друге компаније из грађевинског сектора укључују у послове на овом тржишту. Извози се највише грађевински материјали, као и саднице. Киргистан и Јерменија за наш трговински пласман нису у тој мери важни, али у целини је јако битан овај јединствени трговински споразум и то друге стране фирме препознају.