Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последња седмица маја најсмртоноснија за мигранте

Од почетка 2016. на Средоземљу се удавило преко 2.500 избеглица, од чега 1.083 само у последњих седам дана прошлог месеца
Илустрација (Фото Ротјерс)

Најмање четворо миграната утопило се, 340 је спасено, док се неколико стотина људи води као нестало након хаварије старог брода у међународним водама Средоземља, на око 70 наутичких миља јужно од грчког острва Крит, пренеле су агенције.

Најновија избегличка трагедија на Медитерану отпочела је у четвртак предвече, када је Обалска стража Италије добила сигнал од једног трговачког брода да недалеко од Крита тоне брод дугачак 25 метара, крцат људима, пренео је „Волстрит џорнал”. Брод тих размера обично прима око 700 миграната, примећују амерички медији.

Италијанске поморске власти упозориле су потом колеге у Пиреју и Каиру о несрећи. И док се званични Каиро огласио „ненадлежним”, грчка обалска стража послала је у зону бродолома два патролна брода, војни авион и три хеликоптера и повела спасилачку операцију.

Грчки спасиоци током после поднева још нису могли да утврде одакле је злосрећни брод кренуо, нити куда се тачно упутио. Прве претпоставке су да је тај брод испловио из Египта, који се од пролетос сматра новим полазиштем миграната ка Европи.

„Затварање грчко-балканске избегличке трасе овог пролећа, након договора ЕУ и Турске 20. марта, нагнала је кријумчаре људи да – пре почетка рамазана измене руту и убрзају туре, бирајући далеко дуже и опасније поморске руте”, упозорава Међународна поморска организација (ПМО).

И док је спасилачка операција јужно од Крита после подне била у пуном замаху, у приморски град Зувара, западно од Триполија спасиоци су допремили још 104 тела избеглица које су се дан раније утопиле надомак обале Либије.

За избеглице на путу ка Европи последња седмица маја била је најсмртоноснија у 2016. години. У тих седам дана, у девет одвојених бродолома на Средоземном мору утопиле су се 1.083 особе, укључујући жене и децу, истиче ПМО. Најгора трагедија у том периоду догодила се 35 наутичких миља од Зуваре, када је најмање 500 миграната „нестало”, међу њима и 40 малишана.

Од почетка 2016. више од 2.510 избеглица утопило се на путу ка Европи, 25 одсто више него у истом периоду лане, објавила је Агенција за избеглице УН (УНХЦР). Истовремено, 204.000 је успело да се домогне Европе.

Званичници светске организације ових дана апелују на Брисел да се суочи са могућношћу нове сезоне поморских избегличких трагедија на Медитерану.

„Ово је тренутак једног од највећих таласа миграција у историји који ће се тек убрзати. При том, лидери ЕУ немају стратегију прихвата милиона миграната који крећу ка Европи”, наглашава Мајкл Молер, генерални директор Канцеларије УН у Женеви.

У Бриселу нема јавних података о томе колико милиона избеглица иде ка Европи. Мајкл Рот, немачки министар за европску политику, проценио је у априлу да је „три милиона избеглица спремно да заплови ка Европи”.

На тој пловидби Средоземним морем сваки 81. мигрант има шансе да се удави, док од оних који крену пут Европе са обале Либије сваки 23. неће доживети крај путовања, открива злокобна статистика ПМО.

Европа се јалово бори против кризе миграната на Средоземљу, слажу се ових дана – у одвојеним оценама – званични Триполи и Лондон.

„Европа не ради ништа сем што пребројава тела миграната”, јетко је приметио пуковник либијске армије Ајуб Гасим након што су спасиоци донели тела са брода који је потонуо у четвртак недалеко од Зуваре. Тачан број удављених са тог брода, који типично крца 125 људи, може заувек остати загонетка, будући да тек 10 одсто тела утопљеника на тој рути ка Италији буде извађено из воде, показују статистике УН.

Европска поморска мисија „Софија” суочава се са немогућим изазовима будући да у бици против илегалних кријумчара људи дејствује у међународним водама, а не у територијалним водама Либије, оцењује се ових дана у извештају надлежног комитета парламента Велике Британије.

Званични Лондон је у више наврата овог пролећа најавио да ће послати додатне ратне бродове у централни Медитеран ради јачања борбе против кријумчара избеглица.

Да уђе у територијалне воде Либије, Европи су овом тренутку двоструко свезане руке: са једне стране, новопридошла влада Либије још Бриселу није упутила званични захтев за такву мисију, а са друге, деловање страних поморских снага у водама једне државе захтева и одређену резолуцију Савета безбедности УН, око које на Ист риверу имају подељена мишљења.

У међувремену, Италија се спрема за нови талас избеглица из правца Либије и јужних обала Средоземља. Од почетка године, 46.700 миграната стигло је у Италију, док до краја 2016. званични Рим очекује да ће се на обале Лампедузе, Сицилије, Калабрије искрцати још око 200.000 избеглица.

У међувремену, више од 20.000 миграната чека прилику на северу Француске да се „што пре” домогне обала Велике Британије, упозорили су званичници регионалне владе у Калеу, пренела је британска штампа.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.