Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Си Ђинпинг уводи Кинезе у Смедерево

Званичним протоколом наше државе предвиђено је да „Хестил” формално постане власник железаре истог дана када председник Кине стигне у Србију
За две недеље нови власник улази у смедеревску челичану (Фото Танјуг)

Кинески „Хестил”  би требаlo 17. јуна и формално да преузме „Железару Смедерево”. Према нашим сазнањима, руководство „Хестила” ће званично прекорачити праг смедеревске фабрике заједно са кинеским председником Си Ђинпингом. Званичним протоколом државе Србије предвиђено је да Кинези формално постану власници истог дана, то јест 17.јуна,  кад Ђинпинг стигне у нашу земљу.

Папиролошки, све је спремно за тај корак. Комисија за заштиту конкуренције одобрила је „Хестилу” преузимање српске челичане, што је била последња препрека да Кинези уђу у железару.

Иако се о зеленом светлу Брисела у овдашњој јавности много спекулисало, Европска комисија није имала начина да спречи потписивање уговора између две компаније. Али, и те како има механизме да надзире „Хестилово” пословање у Србији, па чак и да казни овог кинеског произвођача. Брисел може да наложи „Хестилу” да сав износ преплаћене државе помоћи врати у буџет Републике Србије.

Јер, према Протоколу 5 Споразума о стабилизацији и придруживању износ помоћи који је држава железари дала до 1. фебруара 2015. године не сме да буде већи од 50 одсто будуће кинеске инвестиције. Према званичним информацијама из делегације Европске комисије износ помоћи коју је челичана добила још проверавају.

Такође, ЕК ће проверавати и да ли су производи, које „Железара Смедерево” буде извозила у Европу, више од 51 одсто српског порекла.

То није једина потешкоћа са којом ће се смедеревска челичана суочити након што Кинези крајем јуна званично преузму компанију. То преузимање догодиће се усред глобалног челичног рата који се минулих недеља разбуктао између Америке и Европе, с једне и Кине с друге стране.

Челичне тензије почеле су још прошле године када је јефтин кинески челик завио у црно многе челичане широм света.

Упоредо са растом извоза кинеског челика, расли су и губици европских и америчких челичана. Шпанска „Селса група” већ седам година није имала добит, а индијски „Арцелормитал”, који је иначе највећи светски произвођач челика, на крају прошле године био је у губитку од осам милијарди долара.

За лоше резултате оптужио је конкуренцију из Кине. Само у Великој Британији, током прошле године без посла је остало више од 4.000 запослених у индустрији челика, а након што је индијски „Тата стил” најавио повлачење у питање је доведен опстанак 14.000 радних места.

За 4.800 њих, пре два дана нађено је решење. „Тата стил” је објавио да је окончао делимичну продају имовине и то британској инвестиционој компанији „Грејбул кепитал”. Износ трансакције није саопштен, али је јасно да је сачувано 4.800 радних места. Упркос томе, око 10.000 радних места у Британији и даље је под знаком питања, јер купца нема. 

И са друге стране океана – у Сједињеним Америчким Државама, због јефтиног кинеског челика, радници у овој индустрији остају без посла.

Како је објавио „Њујорк тајмс”, само од почетка године број запослених у овој индустрији у САД смањен је за 5.000, а још неколико хиљада радних места је под знаком питања.

У Америци, на пример, трећину понуде на тржишту, чини челик из увоза. Вредност увезеног челика из Кине достиже пола милијарде долара.

Због тога је Америка оштро узвратила на ниске цене челика који затрпава њихово тржиште. Произвођачи челика у Европи и САД тражили су да буду уведене заштитне мере на кинески челик, па је тако најављено увођење царинске таксе од чак 500 одсто на хладноваљани пљоснати кинески челик.

Како показују последњи подаци, цена америчког челика је одмах порасла за 9,4 одсто, и сада износи 684 долара по метричкој тони (23. мај 2016. године). То је највиши ниво од почетка ове године. Истовремено је порасла и цена европског челика за 2,5 одсто и сада износи 487 долара по метричкој тони.

Међутим, последњи подаци са тржишта челика показују да је Кина извојевала ову битку у глобалном челичном рату. И то на начин који најбоље уме. Додатно је оборила цену челика и то за 7,8 одсто, па је тако 23. маја метричка тона кинеског челика износила свега 333 долара, што је упола јефтиније од америчког. 

На све то, кинески званичници су саопштили да ће задржати пореске олакшице за извознике челика, са званичним објашњењем да то чине „како би подржали болни процес реструктурирања у том сектору”.

Иначе, званична политика Пекинга је да кинеску привреду преоријентише од производње ка услугама. Зато је кинеско министарство финансија саопштило да ће „наставити да примењује политику пореских олакшица на извоз челика”, јер, како објашњава, настоји да финансира скупи план затварања производних капацитета.

Кинези би у наредних пет година требало да смање годишњу производњу за између 100 и 150 милиона тона. Међутим, статистички подаци показују да Кина то обећање не поштује и да производња челика расте. О колико великим количинама је реч можда најбоље говори податак да Америка годишње произведе 82 милиона тона челика.

Укупна кинеска годишња производња је чак десет пута већа и достиже 800 милиона тона годишње. Цео свет годишње произведе 1,6 милијарди тона челика, што значи да Кинези држе половину годишње производње челика.

Кинески „Хестил” је пре два дана отптужио САД за кршење прописа Светске трговинске организације (СТО), истичући истовремено да амерички протекционизам штети трговини челиком у свету.

Америчка комисија за међународну трговину (ИТЦ) отворила је, пре недељу дана, истрагу против кинеских челичана које је америчка компанија „Ју-Ес стил” оптужила за крађу њених тајни и за дослух с циљем намештања цена, преноси агенција Ројтерс.

„Протекционистичко понашање коме су прибегле САД, на основу неутемељених оптужби ’Ју-Ес стила’, представља озбиљно кршење прописа СТО, ремети нормалну глобалну трговину челиком и штети кључним интересима кинеских челичана и америчких корисника челика”, наводи „Хестил” у саопштењу објављеном на званичној интернет страници компаније

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.