Петак, 27.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗА КУЛИСА

Да ли су Шешељ и Карамарко „политички близанци”

У анализи деснице у Европи немачки „Шпигл” сврстао СРС и ХДЗ у исти кош
(Фото Танјуг)

„Крајње десно конзервативна, клерикална, али не и експлицитно евроскептична” и „екстремно националистичка, евроскептична, која тежи великосрпској империји”, епитети су којима је немачки „Шпигл” покушао да својим читаоцима опише Хрватску демократску заједницу, односно Српску радикалну странку, сврставајући их у исти кош изразито десничарских европских партија. У својој анализи деснице у европским државама, као странке овакве оријентације у Србији лист наводи и коалицију Двери-ДСС, која је „православно националистичка”, док су СНС и Александар Вучић преузели „умерени национализам”. У Хрватској, пак, како се каже, „важну идеолошку улогу игра преображавање фашистичке усташке прошлости”, а од када је шеф ХДЗ-а Томислав Карамарко преузео вођење странке у 2011. „направљен је оштар заокрет удесно”.

Овакво стављање у исти кош сигурно није по вољи ни ХДЗ-у ни СРС-у, али се поставља питање колико је „Шпигл” заиста у праву. Могу ли се наћи неке додирне тачке између ХДЗ-а и СРС-а?

Због чега се у Немачкој странка која је некада, с Ивом Санадером на челу, водила своју земљу ка ЕУ, данас пореди са СРС-ом?

„Такво поређење је изван контекста”, категоричан је Денис Куљиш, аналитичар из Загреба. Он не спори да у ХДЗ-у постоје десничарске тенденције и људи који су десничари, али, како каже, не изгледа уверљиво оцена да је цела странка екстремистичка.

„Тако би исто неко могао да каже да је Српска напредна странка четничка, јер се Томислав Николић некада сликао са шубаром. То је једном било, али свакако нећемо рећи да цела партија коју је основао води ту политику. Незахвално је све тумачити по принципу ко је какву капу икад ставио”, истиче за „Политику” Куљиш.

Његов колега из Београда Бранко Радун уверен је да сличности ипак има, а да је проблем за ХДЗ што постоји велики број појединаца који се окренуо удесно, али исто тако велики број оних који нису формално чланови и функционери те странке.

„То је довело до отворене и званичне подршке нечему као што је Томпсонов концерт. Незамисливо је да би неко у Србији ко би био његов пандан добио подршку државе за наступ и да то још преноси РТС. А ту су и посете Блајбургу, кампања против ћирилице... Упитно је да ли су то испади, или нешто што има широку потпору. Оно што је занимљиво у односу СРС-а и ХДЗ-а јесте да једни другима због међусобног сукоба на неки чудан начин помажу. Шешељу је, на пример, на изборима помогла одлука ХДЗ-а да му се забрани улазак у Хрватску. С друге стране, Шешељ је помогао кандидаткињи те странке да победи на председничким изборима денунцирајући Иву Јосиповића”, наводи Радун за наш лист.

На подсећање да је у време Иве Санадера ХДЗ перципиран као много мање десничарска странка, Денис Куљиш одговара да су тада економске прилике биле много другачије.

„Санадер је производ раздобља јефтиног новца, кад се у Европи чинило да се све може. Чињеница је да нико не би могао да му припише нешто што има везе с тим националним темама, јер њега то није занимало. Њега је занимао новац. Он је превасходно либерал који је својевремено у Министарству спољних послова запослио још једног либерала – Зорана Милановића. А и у земљи су сви размишљали како да купе стан или покрену бизнис. Сада када је општа стагнација, потребно је нешто за мобилисање друштва”, наводи Куљиш.

Он је убеђен и да је управо СДП у Хрватској тај који је, „кад није успео да оствари никакве резултате из свог европског програма, почео да шири леви наратив”.

„Тада се десила општа мобилизација десничара и почела је идејна борба, у којој је на једној страни Блајбург, а на другој Јасеновац. Појавила се нека врста антикомунистичког реваншизма, у двобоју два идеолошка наратива. Изворно, ХДЗ има једну десну идеологију, али је она мање или више народњачког типа. То је страначки ’мејнстрим’ и по томе она није екстремнија од неке сличне странке у Аустрији, а можда чак и мање радикална него у Мађарској”, оцењује Куљиш.

Бранко Радун је сагласан да за време Санадера није било толико десничарских иступа, али је по његовим речима кључан различит угао гледања на Загреб пре и после уласка у ЕУ.

„Сада када је Хрватска чланица, оно што Брисел толерише званичном Загребу, у Србији може да постоји само у опозицији. Чак се појављује извесна нота неоусташтва, што је опасније од деснице у Мађарској, Пољској или Аустрији, где нема у тој мери оживљавања квислиншке прошлости. То се можда дешава само у Украјини. С друге стране, делује да је Шешељ данас више оријентисан на нападе на своје политичке противнике у Србији, попут Томислава Николића. Кад прича о Другом светском рату, он се позива на четнички покрет, који су као антифашистички признавали и сви тадашњи противници Немачке, од Американаца до Руса”, објашњава Радун.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.