Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Комшије спасавају Сандићеву кућу

Потреба да се реконструише грађевина која има вишеструк значај за нашу културу појавила се пре пола века, али решења још нема. – Кад су институције немоћне, у помоћ притекли грађани
Комшије пред Сандићевом кућом (Фото: Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Ко се све није залагао да се Сандићева кућа заштити од пропадања, али њој, изгледа, нема спаса. Грађевина која има вишеструки значај већ је пола века склона паду и привремено је, двадесетак година, покривена најлоном. Ипак, некако одолева времену, а докле ће – нико не зна. Пошто институције нису успеле ништа, сада се јавила група грађана из комшијске улице не би ли се реконструкција покренула с мртве тачке.

Кућа на чији помен у Зрењанину одмахују руком јер је временом постала симбол небриге, саграђена је 1790. године и јединствена је по стилу градње. Представља оригиналан и најстарији пример српског народног градитељства у Банату. У њој је рођен Александар Сандић (1836–1908), књижевник и својевремено писар Вука Караџића. Студирао је права и словенску филологију у Бечу. Између осталог, био је и професор гимназије у Сремским Карловцима и у Новом Саду, где је учествовао у раду Матице српске и Српског народног позоришта. Превео је десетак позоришних комада, проучавао српску стару књижевност, а бавио се и публицистиком.

Све су то разлози због којих је још пре пола века указано да би интересантну грађевину требало сачувати за наредне генерације. Међутим, она је већ дуго склона паду и тако „погурена”, прекривена најлоном, а предвиђена реконструкција помера се унедоглед. Највећа препрека је противљење наследника, који су за евентуално препуштање своје имовине у општекорисне сврхе тражили велики новац и, најблаже речено, уцењивали државне институције. Проблем није успело да реши бар петнаестак градских гарнитура, колико их се отприлике сменило на власти од појављивања потребе да се нешто учини с оронулом, а вредном грађевином. Извесни Александар Бата Сојановић, који је кућу наследио преко женских сродника, био је годинама омиљени саговорник новинара који су га свако мало сликали у Сандићевој кући у којој није живео, али је долазио да пред камерама глуми брижност. Није устукнуо до смрти, а пре ње кућу је поклонио даљем рођаку, јер директних потомака није имао. Многи тврде да се ту могло много шта урадити да се неко из власти озбиљније заложио. С друге стране, власници су се одупирали нагодби јер су их злонамерници подстрекивали на то да понуде нису адекватне, а и долазе од „власти која је увек непријатељска” .

Као и у сваком од многих претходних покушаја да се спасе Сандићева кућа, решење је и сада на видику. То процењује Савет Љубљанске улице, група грађана која себе назива удружењем комшија, а оно је и основано последњег петка у мају, који су УН управо прогласиле за међународни Дан комшија. Оснивачи су Србољуб Ћетковић Јовановић и његов син Ћетко, а до сада су окупили угледне грађане: архитекте, економисте, доказане спортисте, а свима је заједничка карактеристика да се никад нису бавили политиком. Комшије су одлучиле да, на свој начин, реше проблем адаптације Сандићеве куће јер им је у комшилуку и, пре свих, њима „боде очи” . Окупљају се око ње, ките је цвећем, не би ли привукли пажњу јавности. Обратили су се на стотине места, тражећи подршку за обнову чувене куће. До сада су је добили од Завода за заштиту споменика културе, Народног музеја, Историјског архива, Градске народне библиотеке, Друштва архитеката, Културног центра, Туристичке организације, а подржали су их и Народно позориште „Тоша Јовановић”, Градско удружење пензионера, Регионална привредна комора Зрењанин и ко све не. Интересантно је да су подршку дале и друге институције, попут свих тридесетак зрењанинских основних и средњих школа. Изузев основне школе „Вук Стефановић Караџић”!

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.