Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поуке јерменске резолуције

Бундестаг својим одлукама потврђује супрематију законодавне у односу на извршну власт
Немачки Бундестаг (Фото Ројтерс)

Аналитичке и медијске реакције на резолуцију немачког Бундестага којом се осуђује геноцид Турске над Јерменима 1915. у највећој мери су концентрисане на немачко–турске билатералне односе и могуће понашање турског председника Ердогана у контексту избегличке кризе и даљих односа Турске и ЕУ. Међутим, резолуција има далеко шире политичко значење.

Водећа немачка странка ЦДУ овом резолуцијом, као њен предлагач, потврдила је доследност политичког става и стратешког опредељења у важном питању за положај земље и њену даљу политику. То је учинила у деликатним политичким условима: индиректним резервама неких политичких структура и извршне власти, уз одсуство на гласању шефа странке и канцеларке Меркел, вицеканцелара Габријела и министра иностраних послова Штајнмајера; уз одолевање политичким притисцима Турске и претњама различитих врста на саме посланике, укључујући и оне физичког карактера, о којима је, после успешног изгласавања резолуције, јавно говорио председник Бундестага. Квалитет више наведеној политичкој доследности представља чињеница да је резолуција искоришћена и за самокритику и отклон од постављања Немачке у време геноцида која га је тада из познатих стратешко-политичких разлога практично подржала. У овом контексту, политички капиталну чињеницу представља у суштини једногласно усвајање резолуције (по један против и уздржан), чиме је Бундестаг потврдио своју неприкосновену политичку позицију у немачком политичком систему и супрематију законодавне у односу на извршну власт, што је аксиом демократског парламентарног система.

На спољном плану, јерменска резолуција Бундестага је на препознатљив начин успоставила доњу границу уцењивачког капацитета Ердогана поводом избеглица, како у односу на саму Немачку и њену спољнополитичку позицију, тако и ЕУ. Ово је посебно важно, јер јерменска резолуција показује да немачка политичка елита није спремна да се одрекне норми и стандарда који се тичу људских права, демократских принципа и ставова који чине демократско политичко биће ове државе, али и саме ЕУ. С друге стране, Немачка се придружила водећим западним државама и демократијама, с изузетком САД, у осуди доказаног геноцида Турске, државе кандидата, која политичким циљем да приступи ЕУ претендује на демократске вредности и стандарде у домену људских права и владавине права.

У контексту стратешког циља који заступа Влада Србије, поменута одлука немачког Бундестага је посебно важна. Њоме се потврђује доследност политике која се, преко Бундестага, на владајућем политичком нивоу у Немачкој, пројектује према Србији. То се већ показало кључним у време отварања приступних преговора ЕУ са Србијом 2013/14, а нарочито током дефинисања Преговарачог оквира за преговоре и ставова о нормализацији односа Београд–Приштина. Тада је, подсетимо, став Бундестага, исказан у познатих седам тачака и око поглавља 35, био једино политички релевантан за позитивне политичке одлуке Немачке и њену извршну власт којима је процес приступања отворен. То се показује и сада, на примеру хрватских условљавања. Јер, уверен сам да ником озбиљном није спорно да је немачки утицај на Хрватску био одлучујући и да је омогућио, будућим отварањем нових поглавља, наставак динамике у процесу српских приступних преговора с ЕУ, а у коме је, били смо сведоци, Бундестаг и овог пута имао кључну улогу. На то, дакле, треба рачунати и убудуће.

Дипломата у пензији

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.