Нето извоз српског ИТ већи од „Фијат“ и „Железара” заједно

Сектор информационо-комуникационих технологија (ИЦТ) у Србији може бити један од покретача привредног раста и развоја, тврди Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” економског института. Ова грана индустрије брзо расте.

Готово да вапи за новим кадровима којих нема, нарочито за програмерима. Према неким проценама, одмах би могло да се запосли 30.000 ИТ стручњака који би имали најмање двоструко већу плату од просечне у привреди. Невоља је у томе што годишње неопходну диплому стекне 1.000 до 1.500 младих људи.

Извозни приходи од ИЦТ услуга у периоду 2008–2015. су утростручени, а од компјутерских услуга су чак четири пута већи, али његов допринос српској економији могао би да буде и знатно већи, указује Николић.

Према подацима НБС, укупан извоз ИЦТ услуга у 2015. достигао је 678,3 милиона евра. Да се за наше компјутераше с правом може рећи да су најбоље што Србија има, потврђује и податак да је њихов прошлогодишњи нето извоз, односно разлика вредности увоза и извоза, достигла 317,4 милиона евра.

– Једина два производа у Србији која су у 2015. имала бољи трговински биланс и већи допринос смањењу спољнотрговинског дефицита су кукуруз и смрзнуто воће – указује Николић. – Лане смо кукуруз извезли за 342,9 милиона евра, а увезли за 12,3 милиона, тако да је нето извоз кукуруза износио 330,6 милиона евра. Укупна вредност извоза смрзнутог воћа достигла је 340,8 милиона евра, а његов суфицит трговинског биланса вредео је 318,2 милиона.

 „Фијат Крајслер Србија” наш највећи извозник, рекордне 2013. на страна тржишта продао је модел „500-Л” за 1,53 милијарде евра, 2014. за 1,36 милијарди, а према подацима Министарства финансија у 2015. је извезено „500-Л” за 1,09 милијарди евра. С почетком производње „великог фиће” Крагујевац је оживео, али Николић напомиње да је његов прошлогодишњи нето извоз вредео само око 200 милиона евра. На листи 15 највећих извозника Министарства финансија „Железара Смедерево” је на другом месту. Она је у 2015. извезла за 319 милиона евра, али је њен нето извоз вредео само 56,4 милиона.

– Право је чудо да сектор ИЦТ услуга остварује одличне резултате без озбиљнијег присуства страних стратешких компанија, али њихово одсуство се осећа у делу ИЦТ прерађивачке индустрије, односно производње хардвера – указује Николић. – У том делу је, поред људског капитала, потребно имати и врхунску технологију, новац и економију обима. За разлику од Србије, много је значајних светских ИЦТ компанија изградило своје производне капацитете у суседним земљама.

Николић наводи пример Румуније, у којој су: „Нокија”, „Алкател-Лусент”, „Флекстроникс”, „Интраром”. У Мађарској су још моћније компаније: ИБМ, БТ, „Ериксон”, „Самсунг”...

 – Србија мора да се потруди да привуче неке од ових компанија да овде инвестирају. Можемо им понудити образоване и прилагодљиве ИТ професионалце, финансијске и иновативне државне подстицаје, атрактивно пословно окружење и конкурентну цену рада – сматра наш саговорник.

За развој ИЦТ сектора у нашој земљи неопходна су већа улагања у образовање, као и стално унапређивање нашег образовног система с потребама тржишта. Потреба за повећањем уписних квота у школама и на факултетима за ову грану индустрије је очигледна.

Према подацима Министарства просвете и сајта Послови.инфостуд, на листи најтраженијих занимања у Србији убедљиво доминира ИТ струка, међу којима су најтраженији: програмер, ЈАВА програмер, ПХП програмер, НЕТ дивелопер и софтвер инжењер.

У овој години предузетништва, Влада Србије издвојила је 50 милиона динара подршке за иновативне пројекте у информационо-комуникационој области. За спровођење конкурса за доделу ових средстава, који је недавно окончан, задужени су Министарство трговине, туризма и телекомуникација и Фонд за развој. Подршка подразумева финансирање кредита за пројекат развоја новог или постојећег производа или услуге из ове области.

До 100.000 нових радних места

Српска индустрија софтвера налази између 30. и 50. места на светским листама, што је најбољи резултат неке привредне гране у Србији, а број софтверских компанија стално расте. Према писању „Националне пословне ревије”, до 2020. у Србији би могло да се отвори од 50.000 до 100.000 нових радних места у области нових информационих технологија, а држава је поставила циљ да се до 2020. извоз услуга у ИТ сектору повећа на милијарду евра.

Србија у свету постаје позната по развоју такозваних „ембедид система”, апликација у индустрији забаве и апликација по захтеву. Због конкурентне цене рада високообразованих стручњака за Србију су заинтересоване највеће светске компаније.