Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Органска малина 5,87 долара

На међународном семинару у Чилеу др Александар Лепосавић из Чачка представио Србију као водећег произвођача у свету за 2015.
Фото Д. Јевремовић

Чачак – У Чилеу је недавно одржан 10. Међународни семинар посвећен јагодастом воћу, а домаћин дводневног научно-економског скупа била је компанија „Рконсалтинг” из Сантјаго де Чилеа, чији је власник Фелипе Росас, цењен у светским оквирима као један од најбољих познавалаца прилика у производњи и промету те врсте хране. Росас је, иначе, на недавном скупу у Шапцу, под покровитељством Међународне организације произвођача и прерађивача малине (ИРО) други пут реизабран на место генералног секретара.

У ексклузивној изјави за наш лист Росас каже да је на том семинару, одржаном у граду Курику, 517 учесника различитих стручности првог дана слушало саопштења о стању у производњи малине, јагоде и купине, док је други дан семинара био посвећен високожбунастој боровници.

– Генерални директор нашег Удружења прехрамбених компанија „Чилеалиментос” Гиљермо Гонзалес саопштио је током семинара да је у 2015. извоз јагодастог воћа из наше земље достигао 843 милиона америчких долара. Највећи удео, 51 одсто, припао је свежој високожбунастој боровници, а следе испоруке у замрзнутом виду: 14 процената боровница и малина, шест одсто купина а проценат мање јагода. Просечна извозна цена замрзнуте малине произведене у конвенционалном поступку била је 3,65, а у органској производњи 5,87 америчких долара за килограм. Октавио Сотомајор, директор Националног института за развој пољопривреде (ИНДАП), указао је на потребу чвршће повезаности свих учесника у ланцу производње, прераде и промета малине, која се највише гаји у централној чилеанској регији Мауле, где је и Курико – казао је Фелипе Росас Оса за наш лист.

По завршетку обраћања чилеанских учесника, уводно предавање на тему стања и перспективе производње малине у свету и Србији држао је др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, уједно и једини представник европског континента на овом скупу. Нагласио је да малина има велики удео у економијама најзначајнијих произвођача „црвеног злата” и све су, изузев Србије, у 2015. години забележиле знатан пад производње. Највећи подбачај забележен је у Пољској (више од 50 одсто), због временских неприлика, осипања и све тежег проналаска радне снаге. Време је, такође, утицало на пад производње и у САД, Чилеу, Бугарској… У Канади, Енглеској и Аустралији разлог су били високи трошкови куповине или закупа земљишта, све строжи захтеви тржишта и смањење приноса по јединици површине. Поред тога, произвођачи у Канади све више гаје неквалитетније сорте које имају већи принос, мања улагања и бржи повраћај уложеног капитала.

– Повратак Србије на место водећег произвођача малине у свету прате и бројни проблеми, као што су непланско повећање производних површина које није праћено одговарајућим приносом, квалитетом и економском исплативошћу, недостатак квалитетног садног материјала, појава и препознавање нових болести, велики утицај временских непогода, града, снега и прекомерне кише од почетка 2016. године – казао је др Лепосавић.

Истраживач чачанске научне установе, коме је ово био четврти боравак по позиву у Чилеу, похвалио се и бројним позитивним примерима и достигнутим стандардима у производњи малине у Србији, као једног од главних производа наше привреде. Навео је и шта ће бити важно за унапређење производње и пласмана малине у свету.

– То су смањење негативног дејства временских чинилаца, увођење што бољег садног материјала, клонирање постојећих и стварање нових сорти за различите видове употребе, светска промоција коришћења малине и посебна брига о безбедности овог воћа, о норовирусима, хепатитису и садржају пестицида, јер се највећи број производа од малине користи у исхрани деце и особа нарушеног здравља.

Учесници семинара били су представници компанија и установа из свих држава Латинске Америке, пре свега Бразила и Аргентине. Међу осталима и  Франциско Хавијер Ортиз, председник највеће компаније у Мексику „Бериз парадиз” са 1.100 хектара под јагодастим воћем, и Томас Кругман из Северноамеричког савета за малину.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.