Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
"ПОЛИТИКА" НА СВЕПРАВОСЛАВНОМ САБОРУ НА КРИТУ

Одмеравање снага Московске и Васељенске патријаршије

Долазак патријарха Иринеја и епископа и учешће наше цркве од изузетног је значаја, не само за нашу цркву већ и за свеукупно православље – каже за „Политику” митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који на Криту учествује у раду комисије за припрему поруке сабора
Православна академија на Криту, у којој ће бити одржано заседање Сабора (Фото Јелена Чалија)

Од нашег специјалног извештача

Крит, Хања – До Православне академије на Криту, недалеко од града Хања, где би у понедељак требало да почне заседање Светог и великог сабора, могло се стићи само заобилазним путем. Улица која води до академије затворена је због асфалтирања. И у самој згради Православне академије, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије, смештеној на свега неколико стотина метара од мора, припреме за сабор су у пуном јеку.

Штампају се акредитације, припремају материјали, а иза затворених врата већ неколико дана заседа комисија сачињена од архијереја, представника десет православних помесних цркава, који раде на нацрту текста поруке Светог и великог сабора. Међу многобројним особљем и волонтерима, влада ужурбаност, она која обично прати завршницу припрема великих скупова. За њих, очигледно, нема дилеме да ли ће сабор бити одржан.

А управо то питање наметнуло се у јавности, али и у појединим црквеним круговима после одлуке најмногољудније православне цркве, руске, да и она откаже своје учешће на сабору. Tако се свега неколико дана пред одржавање Светог и великог сабора, уместо сведочења православног јединства, што је био један од основних циљева овог историјског скупа, заседање на Криту претворило у одмеравање снага Московске и Васељенске патријаршије у којем ниједна страна, за сада, нема намеру да попусти. Упркос томе што је неучествовањем и само једне, а камоли четири православне помесне цркве, јасно да се сабор не може звати свеправославним и да његове одлуке тешко могу да важе за чланове цркава које нису на њему ни биле присутне, Васељенска патријаршија не показује намеру да одустане од њега.

Аргументи су да су готово сви документи потписани од поглавара свих 14 цркава, да је заједнички одлучено о датуму и месту одржавања, као и да се сабор припремао пет деценија. С друге стране, руска црква, сматра да још није постигнуто неопходно једногласје и јединство међу православним црквама, а одлуке сабора доносе се искључиво консензусом. Слично мишљење деле и бугарска и грузијска црква, затим Антиохијска патријаршија, али и Српска православна црква, која једина од набројаних још није објавила да неће учествовати на сабору.

О томе би требало да се разговара на данашњој седници Светог архијерејског Синода СПЦ. На седницу су позвани сви архијереји са простора бивше Југославије, а своје мишљење доставиће и неки од оних чије су епархије у Европи, САД, Аустралији. Српска црква, међутим, већ има свог представника на Криту – митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Он учествује у раду комисије која припрема поруку Светог и великог сабора. У разговору за „Политику” митрополит Амфилохије објашњава да ће ова порука вероватно бити усвојена на крају заседања и да је она упућена целом свету.

– То је јеванђељска порука у којој се исповеда вера цркве, говори се и у односу цркве према самом сабору и саборности која је у њеној природи. У поруци су садржани и неки од предлога српске цркве, попут онога да осим два васељенска сабора и остали сабори до 19. века добију васељенски значај. Исто тако, укључено је и оно што је наша црква тражила да се констатује да су 14 аутокефалних цркава свеправославно признате – каже митрополит Амфилохије.

Он наводи и да је из разговора са архијерејима који учествују у раду комисије стекао утисак да постоји добра воља да се усвоји и предлог СПЦ да заседање на Криту буде прва сесија сабора који би се наставио евентуално идуће године. Али, наглашава да одлуку о томе може донети само сабор када почне заседање.

– Сви очекују да ће наша црква доћи на заседање и сматрају да је то историјска улога српске цркве у тренутку када поново долази до конфронтације између јелинских и словенских цркава. Нико то не жели, али се то сада некако догодило и очигледно се може користити чак и у политичке сврхе. Из тог разлога долазак нашег патријарха и епископа и учешће наше цркве, која је већ присутна кроз припреме текста поруке, од изузетног је значаја, не само за нашу цркву већ и за свеукупно православље – наглашава митрополит Амфилохије. 

Коментари50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.