Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли искреног непријатељства у српској политици

И у време Тадића, Коштунице, Ђинђића и Милошевића било је вишка политичких страсти, сматра социолог Милан Николић, док Душан Павловић из покрета ДЈБ сматра да велики број странака глуми острашћеност којом прикривају дилове
(Илустрација Новица Коцић)

Влада клима непријатељства и мржње, а у општој поларизацији политички актери једни друге виде као непријатеље, а не конкуренте – тако Србију и друге балканске земље види социјалдемократа Михаел Рот, посланик Бундестага, који је и државни министар за Европу у немачком Министарству спољних послова. У Србији ће оваква оцена наћи приличан број истомишљеника, а нарочито међу онима који су активни на друштвеним мрежама, док социолог Милан Николић није склон да нашу политичку сцену посматра у тако тамним бојама.

Овакав став немачког парламентарца је класичан и пун предрасуда поглед на Балкан, који се описује као место где се људи свађају, туку, боре, каже Николић и додаје: „Чињеница је да је овај простор увек био играоница светских сила где су се те тзв. развијеније и демократскије земље увек мешале. То показује и најновија ситуација да је у Србији на делу један озбиљан конфликт између атлантских и руских снага. После свега они оптужују нас да смо ми ти који праве проблеме, да смо ми свађалице, ратоборни да се мрзимо”.

Упркос сталном уплитању са стране у наше прилике, овај социолог сматра да нисмо ни бољи ни гори од других народа јер припадамо једној истој европској цивилизацији: „Рецимо, према овим несрећним избеглицама смо се понашали много боље него остали. Предрасуде према нама задржали би и када бисмо сви били као ’Ноле тенисер’, савршени и најбољи у својим областима јер се на тај начин они други осећају супериорним”, указује Николић.

Поводом оваквог погледа Михаела Рота на наше политичке прилике, филозоф Владимир Милутиновић, уредник сајта „Двоглед”, каже да је узрок слабости наше демократије – ауторитарна култура. Грађанска свест није довољно јака да не дозволи узурпацију власти и њено коришћење за интересе партије на власти.

„Ми смо као држава кренули од апсолутистичког владара кнеза Милоша који је истовремено имао монопол на извоз свиња из Србије и нисмо се много далеко померили од тог доба. И данас се на власт превасходно гледа као на могућност за задовољавање личних интереса”, оцењује он.

Слично размишља Душан Павловић из опозиционог покрета „Доста је било”, када каже да велики број странака глуми страст, острашћеност и велико непријатељство, што им не смета кад треба да се направи неки дил. Онда лако сарађују, рецимо, на локалном нивоу, или у неким агенцијама, фондовима...

„То је код нас више нека представа за јавност. Веома често уме да буде глума која прикрива праве интересе. А интереси су увек везани за новац – и како да појединци из врха странака и неки људи који су блиски странкама дођу до новца”, указује Павловић.

Зорана Михајловић из владајуће Српске напредне странке, пак, знатно опрезније коментарише нашу политичку стварност: „Сигурно да ниједној земљи западног Балкана није лако, имајући у виду економске односе, а посебно нарасле проблеме у ЕУ и односе који постоје на глобалном светском нивоу, јер се у великом делу ти односи често рефлектују и на ове земље”.

Она истиче да је Србија својом политиком у последње две године небројено пута показала да је за тешњу сарадњу, координацију, потпуно свесна да прво државе с овог простора треба да сарађују и удружују се и да тако могу много брже да напредују, али и да остварују своје интересе.

„Некад је то могуће, некад то иде теже, али када се разгрну сви дневнополитички утицаји, све земље то знају и раде на томе. Што се Србије тиче, она ће увек бити фактор и стабилности и помирења, и посебно заинтересована за јачање економских веза земаља западног Балкана”, истиче потпредседница владе у техничком мандату.

Милутиновић, међутим, налази да је за недемократску и нетолерантну културу данас превасходно одговорна власт. Довољно је, каже, подсетити да су на прошлим изборима представници опозиције били третирани као „мрзитељи” председника владе, а да се данас грађански покрети отворено представљају као страни плаћеници или као „параван” за деловање страних сила.

„Овакво делегитимисање опозиције карактеристично је само за недемократске системе. Додуше, тај начин владавине у коме је свака опозиција делегитимисана на оштрији и грубљи или мање груб начин (као што је раније био случај) није од јуче. Ми још нисмо навикли да се понашамо другачије”, закључује он.

Милан Николић, опет, каже да има превише страсти на политичкој сцени, како сада, тако и раније, у време Тадића, Коштунице, Ђинђића, Милошевића. Проблем садашњег председника владе у техничком мандату јесте, како додаје, то што многе ствари доживљава лично уместо да их прихвати као део посла.

„Они који га воле, такозвани увлакачи, донеће му више штете. Ево, један такав (или више њих, не знам), направио му је целу ову причу са Савамалом... Увлакачи су људи који на крају обарају сваког политичара, ако није поштен, принципијелан и прављен од тефлона – да не сме ништа да се лепи за њега”, истиче Николић, који указује да увек постоје неки мали људи који су у близини оних који су на власти и манипулишу њима користећи њихове слабости.

Од кога да учимо, од Трампа и Клинтонове

„Политичке класе су свуда веома, веома лоше. Погледајте Америку, једну од најнапреднијих демократија. Однос Трампа, Хилари Клинтон и све то заједно – мало је рећи да је то циркус. И онда повика на Балканце... Па чекајте, од кога да учимо, од ових да учимо? Па да будемо још гори! Или од Немаца? Пре само 70 година они су, као једна врло цивилизована земља у то време, смислили да цео један народ, Јевреје, униште и кренули да индустријски то раде, а успут су помислили да треба уништити и Словене и Роме…”, наводи Николић

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.