НАТО заокрет Бојана Пајтића

Свега шест месеци пошто је изјавио да би чланством Србије у НАТО-у „наша деца ишла на неки други континент да ратују и ризикују живот”, лидер Демократске странке Бојан Пајтић позвао је јуче све „европске опозиционе странке” да се уједине са демократама и да се боре да Србију уведу у НАТО. У отвореном писму члановима ДС-а које је упутио и неким медијима, Пајтић каже да је „заблуда да овако мала земља може себи да приушти луксуз балансирања између Истока и Запада”.

„Предуго траје политика седења Србије на две столице која води у пропаст и прождире деценије живота. ДС мора направити искорак који није популаран, али, да је такав искорак Србија направила пре двадесет година, не би било ратова и бомбардовања ове земље”, навео је Пајтић и додао да би приликом унутарстраначких избора 24. септембра чланство требало да одлучује о овим питањима.

Овако оштар Пајтићев заокрет изненадио је чак и Драгољуба Мићуновића, једног од најстаријих и најугледнијих чланова ДС-а. Мићуновић није био вољан ни да коментарише: „Ништа не мислим о томе”, рекао је за „Политику”, а на питање да ли се врх странке са њим консултовао око овог програмског заокрета, одговорио је одрично.

„Политика” јуче од Пајтића није успела да сазна откуд овакав заокрет у ДС-у. Нисмо успели да га питамо ни да ли је то резултат разговора са странцима или пак савет маркетиншких стручњака да бирачима пруже врло јасну алтернативу у односу на Вучићеву политику. Одавно аналитичари упозоравају да бираче одбија стално инсистирање ДС-а да је Вучић „киднаповао” њихову политику. На овај начин Пајтић им први пут нуди нови разлог да се врате Демократској странци.

На први поглед врло рискантан потез с обзиром на већинско анти-НАТО расположење у Србији. Можда је зато Пајтићев главни противкандидат на страначким изборима заказаним за септембар Драган Шутановац био толико затечен јучерашњом променом предизборног става председника ДС-а. Он је за „најчвршћу могућу сарадњу са НАТО-ом”, али за њега то подразумева модел Аустрије која је остала изван алијансе. Шутановац сматра да о уласку Србије у НАТО треба одлучивати на референдуму „кад то питање дође на дневни ред”. Шутановац је у време док је био министар одбране у влади Мирка Цветковића у јавности важио за једног од највећих НАТО лобиста, али сада каже да је „много важније питање животног стандарда грађана, економског просперитета и достизања европских стандарда”.

Из депеша „Викиликса” види се да га је америчка амбасада, када је у питању НАТО, сматрала за поузданог саговорника америчког потпредседника Џозефа Бајдена, који се у мају 2009. године у Београду одвојено састао са Шутановцем како би му исказао посебну подршку. Ипак, Шутановац је демантовао тврдњу „Викиликса” да је америчком амбасадору у НАТО-у за време обиласка седишта алијансе у Бриселу 2008. понудио да се у Београду одржи аеромитинг на којем ће учествовати авиони НАТО-а, обећавши присуство „око 100.000 људи”. Шутановац је још тада тврдио да не постоје евроинтеграције него само евроатлантске интеграције, при чему сада сматра да у овом тренутку није могућ улазак Србије у алијансу.

У писму чланству Пајтић је иначе затражио и изјашњавање о поновном интегрисању у ДС свих опција које су је напустиле. „СДС, ЛДП (ако задржи опозициони статус), ЗЗС и друге проевропске организације које су својеврсни деривати ДС-а треба да заједно са нама који смо у странци били и остали буду реинтегрисани у једну снажну Демократску странку”, пише Пајтић. Ако се зна да су странке Бориса Тадића и Чедомира Јовановића такође за евроатлантске интеграције, поставља се питање да ли им Пајтић саображава став не би ли их дозвао да се врате у ДС или је пак реч о нечем другом. 

Социолог Јово Бакић не искључује ту могућност, али каже да тако уједињени не би прешли цензус. Ипак, он види и једну сличност између Тадића, Јовановића и сада Пајтића.

„Чини ми се да како коме опада подршка у бирачком телу, баш као раније Вуку Драшковићу, Јовановићу и Тадићу, тако постаје склонији да се залаже за чланство у НАТО-у. Као да се мисли да је важније имати подршку НАТО-а или, у првом реду, САД него бирача. Али, олигархијски систем и даље не може да функционише без демократске легитимације. У том смислу, ово показује неверицу Пајтића да може освојити већу подршку бирача у скоријој будућности и да се зато окреће једној врсти спољнополитичке подршке”, сматра Бакић, додајући да лидер ДС-а овим северноатлантским заокретом ризикује да изгуби и оно што партија коју предводи још није изгубила.

„Пајтићев позив је показатељ потпуне политичке изгубљености ДС-а, који је овим потезом потпуно изгубио остатке своје препознатљивости. Они сигурно хоће да се разликују од СНС-а, али у политичком погледу, јавност има амбивалентан став и према самој ЕУ, а камоли према НАТО-у, где је став недвосмислено негативан. То је сасвим разумљиво – не само што се тиче Србије као жртве бомбардовања већ уопште једне очајне политике коју је НАТО спроводио последњих деценија”, закључује Бакић.

Засад је тешко проценити колико је чланство ДС-а наклоњено идеји приступања Србије НАТО-у. Ипак, идеја о северноатлантском заокрету извесно ће имати противнике унутар партије. Међу кандидатима за таквог опонента је, између осталих, и Владимир Тодорић, интернационални секретар ДС-а, који је на свом твитер налогу објављивао фотографије које сведоче о сусретима америчког сенатора Џона Мекејна с врхом Исламске државе.