Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тестирање протокола на сусрету председнице и премијера

Вучић је де факто председник владе и човек који има највећу политичку моћ у Србији, а Китаровићева је центар политичке одговорности и моћи, каже председник Српског националног већа Милорад Пуповац
Колинда Грабар-Китаровић и Томислав Николић (Фото Ројтерс)

Како се десило да се са председницом Хрватске јуче састао српски премијер, а не њен државнички пандан, председник Србије Томислав Николић? Исто питање интересовало је јуче и хрватску јавност. Дилема није настала само због различитог статуса саговорника из Даља и Суботице већ и због нерегуларне ситуације у Хрватској где је влада пала, а Сабор баш јуче распуштен док је Александар Вучић још у статусу мандатара после убедљиве победе на изборима 24. априла. Можда је најбоље објашњење дао председник Српског националног већа Милорад Пуповац, који је рекао да је Вучић де факто премијер и човек који има највећу политичку моћ у Србији.

– Без обзира на то што Загреб има техничку владу, председница Грабар Китаровић је центар политичке одговорности и моћи и зато поруке која она буде послала према институцијама система сигурно неће бити игнорисане – навео је он.

И бивши хрватски премијер и шеф најутицајније опозиционе странке СДП Зоран Милановић је рекао да позиција јучерашњих саговорника није иста, ни у правном ни у изборном смислу. – Председница нема овлашћења за потписивање Декларације, али ако ће то довести да односи Хрватске и Србије буду још бољи, ја то подржавам – рекао је Милановић, додајући да се зна „ко води посао и ко доноси одлуке – то су влада и парламент”, те да на ово гледа „као на један згодан протокол”.

Део српске јавности мисли да српски председник није седео преко пута хрватске колегинице зато што су једино Вучић и Грабар Китаровић заправо били прихватљиви саговорници и за Београд и за Загреб. Од раније је јасно да хрватска председница по свој прилици избегава сусрет са Николићем, иако је кабинет председника Николића јасно ставио до знања да очекује њен позив.

Подсетимо, Николић и Грабар Китаровић до сада су се срели два пута. Последњи сусрет био је, пре мање од месец дана, у Сарајеву, у склопу „Брдо–Бриони” процеса. Иако је наш извор из Председништва Србије тад рекао да је „ред на Загреб да позове Николића”, јер је Иво Јосиповић тај који је последњи пут био у посети Београду, у октобру 2013, ипак хрватска председница српском колеги није упутила позив да дође у билатералну посету.

Председник Србије је посетио Загреб у новембру 2015. и тамо се састао са Китаровићевом, али на Самиту шефова држава централне и источне Европе. Овај сусрет у јавности је остао упамћен и по томе што је Николић инсистирао да хрватску колегиницу пољуби три, уместо два пута, због чега је она по многима деловала изненађено.

Од Николића је иначе, још од кад је пре четири године изабран за председника, из Загреба тражено да се „заувек одрекне четничке прошлости”, како је то поручивао и Иво Јосиповић. А у августу прошле године, данас посебни саветник Колинде Грабар Китаровић, Мате Гранић, истакао је да Николић не може да дође у Хрватску, „због својих изјава”.

Николић није присуствовао ни инаугурацији Колинде Грабар Китаровић 2015, наводећи да не показује „ни снагу, ни јунаштво”, већ да је спречен да дође јер се истовремено обележава Дан државности Србије.

Србију је на тој инаугурацији представљао Вучић и то је био његов први сусрет са хрватском председницом. До јуче, срели су се још једном, пре два и по месеца у Мостару, а њихов разговор је био у башти ресторана „Романца”. Трајао је мање од 15 минута. Тад су обоје упутили помирљиве тонове. Чуло се да су разговарали о побољшању односа две земље.

Ипак, то до краја није умирило јавност, а последњи пут у Србији она је усталасана пре десетак дана кад је Грабар Китаровић изјавила како „обожава да слуша (Марка Перковића) Томпсона” и како је његову музику слушала у аутомобилу са децом. Навела је и да ју је песма „Лијепа ли си” увек подсећала на домовину док је боравила изван Хрватске.

Пре два дана у интервјуу за РТС нагласила је да то што воли Перковићеву музику, не значи да одобрава „било какве поздраве из прошлости као што је ’за дом спремни’.”

Док се у Србији изборна ситуација расплитала, у Хрватској је постало јасно да нико у влади нема кредибилитет, али ни вољу за разговоре са Београдом. Српско-хрватски односи су се неко време само погоршавали и чинило се да нису били лошији у последњих неколико година.

– Било је важно да се спирала негативних порука заустави – каже Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, уверена да је састанак хрватске председнице и српског премијера једини могући формат у овом тренутку. „Каква год да буде одлука, прекомпоновање владе или нови избори, сигурно је да је једини званичник у Хрватској који ће остати на функцији Колинда Грабар Китаровић. ”

На нашу тврдњу да је ипак влада та која ће морати да спроводи одлуке, каже да то јесте тако. – Али, бескрајно је важно за српско-хрватске односе да реторика сплашњава и да се појаве неки позитивни тонови и покаже некаква добра политичка воља. Уколико буду нови избори, јако је важно да Србија и Срби не буду у центру те кампање – каже она, подсећајући да је сет питања о којима Србија и Хрватска треба да разговарају на столу већ више од десет, петнаест година.

Па кад је то већ тако, зашто је онда било хитно да се челници две земље срећу баш сад, кад и у једној и у другој постоје техничке владе?

– Неупоредиво је важније да дође до позитивних сигнала него да разговарамо о тренутку кад се то дешава. Напротив, мислим да је добар тренутак да се прекине та спирала негативних политичких порука и радикализација између Београда и Загреба. Разговор се дешава на нивоу на којем је могућно да се деси у овом тренутку – каже она.

На питање да ли је то евентуално и због тога што је председник Николић непожељан саговорник за хрватску страну, каже да је важан и избор личности – „Чињеница је да је у овом тренутку избор личности такав да је за обе стране најприхватљивији. ”

Одговарајући на наше питање је ли необично да разговарају председница Хрватске и премијер Србије, политички аналитичар из Загреба Жарко Пуховски каже – „Немамо премијера у Хрватској тренутно, а заправо нема ни председника у Србији, па друго није могуће. То је разлог због којег се они састају, јер треба хитно показати Европској унији да је Србија добар ђак и да је треба пустити у виши разред, а да Хрватска није баш тако саботирала преговоре као што се у једном тренутку чинило. ”

Он наглашава да председници заправо немају моћ, а премијери имају у оба система. – Председница је морала да прихвати ту улогу. То, наравно, значи да су одлуке само симболичке природе. Вучић мора пристати да се понаша као шеф државе, дакле да симболично реагује, како би одржао ону функцију напетости која показује ЕУ да су Српкиње и Срби добри ђаци и да ће бити заслужни за похвалу. А хрватска председница покушава, рачунајући на то да ће у Хрватској бити дуже раздобље слабих влада, да ојача своју позицију. С друге стране, она настоји да Хрватску, на неки начин, очисти од потпуно погрешне дипломатске иницијативе према Србији – каже Пуховски.

Соња Лихт, председница Фонда за политичку изузетност, за Б92, оцењује да је све добро осмишљено. Она сматра да би после овог догађаја било чудно да се поново заоштре тонови у предизборном периоду у Хрватској.

– Сваки детаљ је пажљиво припремљен, просто сам изненађена – каже и Александра Јоксимовић, похваливши оне који су припремили овај сусрет, „до најситнијих детаља”.

Из извора блиских хрвтаском државном врху „Политика” незванично сазнаје да су тим поводом у Београду боравили и посебни саветник хрватске председнице за спољну политику Мате Гранић и саветник за унутрашњу политику Мате Радељић.

Гранић који слови за једног од најутицајнијих хрватских дипломата у претекле две и по деценије, постављен је за потпредседника хрватске Владе 1991. а од 1993. до 2000. године био је министар иностраних послова. Прошле године био је и шеф оперативне групе за управљање мигрантском кризом.

Иако 27 година млађи од Гранића и Радељић је пре постављења на функцију саветника Колинде Грабар Китаровић стекао значајна политичка искуства, а Драго Хедл га је у свом чланку за „Јутарњи лист” 2015. назвао „невидљивим човеком из тима председнице”. У истом тексту наводи се да је „у различитим околностима и у низу улога”, сарађивао са Фрањом Туђманом, Ивом Санадером, Бранимиром Главашем, Антом Ђапићем, Јадранком Косор, Томиславом Карамарком.

Шта кажу Устав и Закон

Према члану 128 став 4 Устава, који говори о почетку и престанку мандата, „Влада којој је престао мандат може да врши само послове одређене законом, до избора нове Владе“. Са друге стране, у члану 17 Закона о Влади каже се да „Влада којој је престао мандат може вршити само текуће послове и не може предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.“

Међутим, Декларација коју су потписали Вучић и Грабар Китаровић, превасходно је политичке природе. антрфиле

Шта кажу у Председништву Србије

– Председник није укључен у сусрет, a одговор на то питање треба тражити у кабинетима председнице Грабар Китаровић и премијера Вучића – рекли су јуче у Председништву Србије одговарајући на питања „Политике” да ли је Томислав Николић био консултован или укључен у припрему разговора између српског премијера и хрватске председнице.

 

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.