Етно-село под Равном гором спремно за госте

Коштунићи – На вештачком језеру у Туристичко-рекреационом центру „Момчило Чековић” у Коштунићима, етно-селу под Равном гором, отворена је сезона купања. Први је пробио лед Синиша Трифуновић (59), држављанин САД, који од десете године живи у Лос Анђелесу. Будући да је наше горе лист, Синиша са супругом Божаном сваке године лето проводи у Србији. Каткад му се придруже деца и унучад. Овога лета је открио Коштуниће као место дивне природе и добре домаће кухиње, како рече, идеално за одмор човека са асфалта вишемилионског града.

– Деца су ми рођени Американци, али са јаким осећањем припадности српским коренима. Сувишно је да истичем да одлично говоре српски. Син се оженио Београђанком и хтео је пошто-пото да свадбује у Србији. Свадба је била у Чачку, а међу сватовима и 50 његових другарица и другова из Лос Анђелеса. Мало су се, с обзиром на америчку причу о Србима као лошим момцима, плашили да дођу, а кад смо их, после свадбе, провели по Србији, изјавили су да се никада до тада нису тако слободно осећали – прича нам Синиша.

Колико се младим Американцима допала Србија сведочи још један детаљ. Кад се један од њих женио, хтео је да му на свадби свирају трубачи. Али како пребацити преко Атлантика, ради једне свадбе, неки од драгачевских оркестара? Проблем је решен уз помоћ це-деа и видео-бима на свадбеном весељу.

На језеру се првим купачима придружила и Сибирка из Омска Маргарита Рибаљескаја. Од пријатеља у нашој земљи је чула за Коштуниће и већ неколико дана станује у једном од двадесетак вајата и бунгалова у облику велике буради, шетајући по околини. За њу је, како каже, вода Чемернице која пуни језеро превише топла.

Зашто, иначе, доћи у овај донекле од света скрајнут предео? Природа и тишина, богомдани за шетње и џоинг, оплемењени су низом туристичких садржаја. У једном шумарку је мали зоолошки врт који, рекоше, дневно посети бар један аутобус деце из градова Србије. За децу из града су занимљиве и три мини-фарме говеда, оваца и свиња. Ту је и погон за производњу здраве хране и напитака који су свакодневно на трпези гостију рекреационог центра. Поред језера је игралиште за мале спортове, за спортисте и рекреативце. Неко ће радо погледати Музеј војводе Мишића са експонатима из Сувоборско-колубарске битке. За неколико дана за посетиоце ће бити отворена и збирка од 382 експоната из 76 земаља света.

– Председник „Јомил-групе” Јован Чековић је, као службеник у нашим амбасадама, потом као први човек „Југоимпорта”, а сада као приватни предузетник, деценијама доносио са путовања егзотичне предмете, било да их је добијао на поклон или куповао. Све се то нашло у овом малом музеју који још није добио име – показује нам уметник Драган Павловић који ради на поставци изложбе.

Уз мноштво резбарија и фигура у дрвету и животињским костима афричких племена, осликаним нојевим јајима и још којечему, истичемо три експоната, атрактивна и по личностима које су их поклањале Чековићу. Ту је једна тканица-таписерија, дар Садама Хусеина, затим библиофилско издање Курана на арапском језику, добијено од Моамера ел Гадафија, те диван, велики самовар који је, по Чековићу, Владимир Путин послао Слободану Милошевићу. Међутим, кад је требало да дар буде уручен, Милошевић је већ био у Хагу, а нико други није хтео да преузме поклон, па се нашао као експонат у поменутој збирци.