Уторак, 27.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинотека отвара легат Карла Малдена

Карл Малден (Фото: Југословенска кинотека)

Југословенска кинотека постаће богатија за личне предмете и успомене из дуге и плодне каријере славног америчког глумца, оскаровца Карла Малдена, рођеног као Младен Секуловић, који је увек био поносан на своје српско порекло. Директор Југословенске кинотеке, Југослав Пантелић, продуцент Дан Тана и представници породице оскаровца Карла Малдена најавиће отварање легата великог глумца у четвртак, саопштила је Кинотека.

Његова унука предаће Кинотеци писмо које је добио од Марлона Бранда, шешир који је носио у популарној серији „Улице Сан Франциска” и друге предмете, а у плану је да догодине, посредством холивудског продуцента српског порекла Дана Тане, стигне и статуета Оскара за најбољу споредну улогу, коју је освојио 1952. за лик Мича у филму Елије Казана „Трамвај звани жеља”.

Малден је рођен је 22. марта 1912. у Чикагу од оца Петра Секуловића, емигранта из Билеће и мајке Марије, чешког порекла. Каријеру је започео у позоришту, прво у Чикагу, потом у Њујорку. На филму је дебитовао 1940. и током вишедеценијске каријере остварио 72 улоге на великом и малом екрану. Уз освојеног Оскара имао је и једну номинацију (1954) – „На доковима Њујорка”, такође у режији Казана, а сарађивао је и са Џоном Фордом („Јесен Чејена”), Алфредом Хичкоком („Признајем”)… Малден је био и део српске кинематогафије. У филму Горана Паскаљевића „Сутон” (1982) играо је човека који се после дуго времена враћа из Америке у Југославију, а лик се звао Марко Секуловић. Добитник је награде за животно дело америчког Удружења филмских глумаца (2004) и има своју звезду на Булевару славних у Холивуду. Малден је био председник Филмске академије у Лос Анђелесу (1988–1993), где је и умро 1. јула 2009. године, саопштила је Кинотека.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.