Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бледа нијанса регионалног помирења

Шта је симулакрум? Поједностављеним речима, то је лажна стварност која изгледа врло реално. Таква стварност је симулирана потписивањем Декларације о унапређивању односа између Србије и Хрватске мандатара за састав Владе Републике Србије Александра Вучића и председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. Осим што у правнотехничком смислу неће имати резонантне ефекте, рекао бих да ни у суштинском смислу овакав инструмент сарадње неће поставити темеље трајног и одрживог мира између две земље оптерећеног ратним наслеђем. Декларација зато не представља „историјски тренутак”, како се говори, већ бледу нијансу политике помирења.

Упркос регионалном груписању земаља под кишобраном ЕУ, Хрватска, као пуноправни члан, и Србија, као кандидат, далеко су још од изградње међусобног поверења и разумевања

Постављајући за циљ „отопљавање односа” између Србије и Хрватске, текст декларације прописује покретање питања заштите мањинских права, спорне граничне линије, примене споразума о сукцесији, тражења несталих лица и сарадње у области тражења одговора на нове светске изазове. Сва ова питања су покренута и третирана још раније. То су донекле и прописане норме ЕУ које су суседне земље прихватиле да поштују. ЕУ је заправо кроз процес стабилизације и придруживања замислила да земље кандидати не усвајају само правну материју (acquis communautaire), него да суштински трансформишу „имиџ”, културу и међусобну комуникацију кроз развој регионалне сарадње (европеизација). Упркос регионалном груписању земаља под кишобраном ЕУ, Хрватска, као пуноправни члан, и Србија, као кандидат, далеко су још од изградње међусобног поверења и разумевања.

Само недавне одвојене српске и хрватске комеморације у Спомен-подручју Јасеновац 15. и 22. априла 2016. имплицирају да су односи између држава и даље затровани прошлошћу. Заправо, кроз комеморације Јасеновца и прославе „Олује” званичници Србије и Хрватске редовно сваке године цементирају одређене идеолошке вредности и уверења која су у нераскидивој вези с реваншистичким тумачењем прошлости. Непрестано се одржава равнотежа у ситуацији „жртва–злочинац”, не дозвољавајући да атмосфера рата нестане. Српски и хрватски идентитети склони виктимизацији намећу да се остане заробљен у неповерењу и дистанци према суседу. Дешава се заправо једно потпомагање непрекидног вођења рата у другој сфери – у сфери сећања. Етно-националистичке политике сећања скривено раде на непрестаном подстицању сукоба. Зато су непосредни ефекти годишњих комеморација готово увек поларизација јавног мњења дуж етничких линија натопљених мржњом. Људи су и даље национално оптерећени. У државним школама Хрватске и Србије историјском образовању је дозвољено да шири низ вредносних судова у вези с етничким стереотипима. Према речима Дубравке Стојановић, званично историјско образовање у овим земљама представља прошлост само као низ сукоба и злочина, интензивирајући осећај да су непријатељство и сукоби природни и непроменљиви у региону, стварајући напослетку специфичну врсту социјализације младих која олакшава конфликтно понашање у будућности. У таквом стању односа између Србије и Хрватске тешко је достићи правду и успоставити заједнички осећај објективне историјске истине и задовољавајућих решења за функционисање регионалне сарадње.

Зато Декларација о унапређивању односа између Србије и Хрватске нема претераног значаја без сагледавања како се међусобни односи потпаљују и шта темељно гради неповерљив однос и нарушава комуникацију између две државе. Ни ова декларација ни досадашње политике немају елементе који су подешени за ублажавање недостатка поверења и разумевања. Односи између Србије и Хрватске могу кад-тад да се поремете, јер то је и даље реалност услед постојања „организоване мржње”.

*Докторанд на ФПН у Београду

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.