Четвртак, 11.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто Вучић није био на вечери код Николића

Иако се званично тврди да су председник и премијер у одличним односима, мало-мало па искочи неки занимљив детаљ који квари званичну верзију
Здравица Си Ђинпинга и Томислава Николића без Александра Вучића (Фото Фонет)

Пажљивији посматрач лако ће уочити да на фотографији са свечане вечере у Председништву Србије, коју је председник Томислав Николић приредио за високог госта из Кине председника Си Ђинпинга, фали једна крупна фигура – Александар Вучић. За столом два председничка пара, уз још неке кинеске госте, седе председница републичког парламента Маја Гојковић и председник Републике Српске Милорад Додик, али не и српски премијер.

Вучић је био најављен међу стотинак званица из домаћег политичког, културног и јавног живота, али га на вечери, из неког разлога, није било. Рекло би се, још један згодан прилог тврдњама да између Вучића и Николића већ дуго постоји нека напетост.

Убрзо је уследио сусрет премијера (мандатара за састав нове владе) Вучића са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, дакле државницом коју би по рангу требало да прими председник Николић. Уз то, у Николићевом кабинету су о том догађају сазнали – из медија. И тако, иако се званично тврди да су председник и премијер у одличним односима и увек демантује да постоји нешто што медији знају да назову „шумови у везама”, мало-мало па искочи неки занимљив детаљ који поквари званичну верзију.

Саговорници „Политике”, аналитичари Бранко Радун и Бојан Клачар слажу се у оцени да је видљиво да „нешто није у реду“ између два висока државна функционера, али обојица мисле да то није нешто што битно угрожава њихов однос. Бар не у овом тренутку.

Клачар наводи да има различитих погледа међу Николићем и Вучићем, али да остаје при мишљењу да ти различити погледи ниједног момента неће ескалирати у тој мери да би почели да праве озбиљну штету њима двојици. Радун, опет, истиче да се проблеми на релацији председник–премијер решавају између њих, те да у четири године њихове сарадње на јавним функцијама имамо континуитет у коме није било великог искакања, сукоба.

„Наравно, увек постоје неке варнице и разлике у ставовима, интересима, у темпераменту, као и генерацијске, па и политичке разлике у неком смислу. Али то није доводило до неког несклада у, рецимо, спољној политици и зато су на крају постизали договор. Ниједна одлука очигледно није била без неког консензуса”, указује Радун.

За разлику од, како примећује, ранијег периода у коме смо имали отворен сукоб између Коштунице и Ђинђића, па и много тензије између Коштунице и Тадића, сада су односи стабилнији, коректни, подношљиви… На опаску да су Вучић и Николић ипак из исте странке, Радун каже да то није гаранција да ће политичари увек бити у добрим односима, па наводи као пример да је у време док је био председник Србије Борис Тадић имао бољи однос са Ивицом Дачићем него са „својима“ – Пајтићем, Шутановцем, Ђиласом.

„Вучић и Николић дефинитивно имају битно другачији поглед на неке кључне теме (ЕУ, Русија, Кина, КиМ), можда не толико различите у смислу суштине, али мислим да се у начину њихове интерпретације и презентације ради о битним разликама. Чак и у случају рушења у Савамали, што наравно није стратешко питање, реакција председника била је нешто другачија у односу на премијера”, примећује Бојан Клачар, извршни директор Цесида.

Други окидач је, како додаје, страначка динамика. Излазак Томислава Николића из Српске напредне странке је по природи ствари морао да битно промени Вучићев однос према странци. И он је, посебно на последњој скупштини партије, очигледно коренито променио неке ствари у СНС-у, па је питање колико је Николић задржао утицаја у партији коју је створио.

„Очигледно је, међутим, да постоје шумови на нижим нивоима. Међу људима из Вучићевог и Николићевог кабинета постоји неко варничење, а можда и лична суревњивост. Али њих двојица су сувише озбиљни играчи и политичари да би дозволили да их та врста неког личног анимозитета доводи у сукобе”, оцењује Клачар.

И Радун и Клачар сматрају да је прича о односима премијера и председника у Србији (не само актуелних) нераздвојива од погледа на наш политички систем. Радун подсећа да председник има ауторитет политичара за кога је највише људи гласало на директним изборима, а има мало власти по Уставу.

„И то је једна диспропорција која је плодно тло за та политичка ривалства и сукобе. Сада имамо један дуализам – власт је код премијера, а председник се бира на директним изборима и има ауторитет у јавности, због чега га не можете ’прескочити’”, објашњава Бранко Радун.

Бојан Клачар се надовезује речима да су Николић и Вучић некако природно, хтели то или не хтели, постали нека врста конкурената.

„Томислав Николић је неко ко ’вуче’ и легалитет и легитимитет, али остао је у једном моменту без утицаја који може да има на неке прилике у земљи. С друге стране, позиција Александра Вучића је таква да мора да се бави стварима које су стратешке и он мора да буде много прагматичнији него што је Николић”, закључује Клачар, додајући да су председнички избори кључни моменат у коме ћемо видети у каквим су заиста односима Вучић и Николић.

У овом тренутку Радун није сигуран да ће Вучић подржати Николића за други председнички мандат следеће године. То ће, како наводи, зависити од више фактора, а пре свега од процене колика је шанса Николића да победи.

„Не би било згодно Вучићу да подржи Николића, а да он изгуби. То би онда био и његов пораз и то би могло да изазове и превремене парламентарне изборе. А Николићеве шансе сада не делују сјајно. Доста је изгубио на рејтингу у последње четири године, између осталог и због неке своје пасивне позиције и због медија који му нису били наклоњени”, оцењује Радун.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.