Недеља, 05.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како (не) говорити о исламском свету

Светски исламски форум се сваке године одржава у другој земљи и не чуди да су баш Иранци као тему скупа одабрали стратешке комуникације, будући да је мало земаља у којима је потреба за осмишљеним „информативним деловањем” толико велика
Иранка (Фото Википедија / Адам Џонс)

Специјално за „Политику”
Техеран – Када сам пре дванаест година први пут стигао у Иран, мој највећи шок је био везан за положај жена. Под утицајем западних медија, очекивао сам другу Саудијску Арабију, земљу у којој чињеница да не могу да жене возе кола представља једно од мањих понижења с којима се свакодневно суочавају. За разлику од становница апсолутне монархије која је већ деценијама кључни амерички стратешки савезник, Иранке су, иако им је коса увек прекривена марамом, возиле кола, безбрижно чаврљале у задимљеним кафеима у северним четвртима Техерана и биле шефице многим мушкарцима које сам сретао.

Крајем маја сам поново дошао као учесник 7. светског исламског форума. Чини се да се мараме, бар у већим градовима, сваке године помере неколико милиметара уназад. Далеко иза наочара за сунце, немарно набачене на малену пунђу, не само да више откривају него што скривају већ делују збуњујуће кул, сасвим у духу еклектичног постмодерног доба. Чак и стари слоган из полетних дана Исламске револуције – „Хиџаб је жени као шкољка бисеру” – некако добија нови смисао. Огромни мурали, на којима је исписан на фарсију и енглеском испод смерног женског лица уоквиреног марамом, одавно су избледели. Тешко их је приметити у урбаној вреви која је тако далеко од представа о „осовини зла” или новом „тамном вилајету”.

Пре појаве Ал Каиде и Исламске државе вековима је на Западу учвршћивано схватање да је истовремено супериоран и све оно што исламски свет није. Данас су се чак и најшире прихваћене догме политичке коректности, појмови као што је диверзитет, одомаћили тако да не укључују вредности исламског света, редовно представљане као израз патологије, а не различитости

Бранч у једној од шармантних брасерија у огромном дворишту испред одлично осмишљеног Музеја филма – много више места где треба бити виђен него храма седме уметности – открива и понешто од онога што се тешко може наслутити из гомиле новинских текстова. Дочекала ме складна мешавина вешто презентованог, благо напетог хипстераја и различитих опуштених екипица, које би, чак и Београду, преоптерећеном имањем укуса, биле једнодушно описане придевима типа урбано и културно. И техеранска даркерка с марамом је изгледала савршено, мада ме данас помало срамота што ме њена појава толико забавила. Није лако ослободити се сопствених предрасуда.

Признајем, и даље нисам сасвим сигуран како да тумачим једно од изненађења у популарним техеранским кафеима. Није толико реч о броју Иранки које су радиле пластичну операцију носа већ колико се многе од њих труде да сви примете да су се подвргле ринопластици. Срећа дотераних жена с фластером и подливом на свеже преобликованом носу упоредива је с радошћу београдских купохоличарки, које су на распродаји налетеле на прескупу хаљину о којој су сањале. Чинило ми се да се више цене упадљиви трагови хируршке интервенције него њихов резултат – лепши нос.

Али, распрострањеност ове необичне естетике завоја одлично илуструје још две ствари којих углавном нема у медијским сликама Ирана. Једна је да ова земља – без екстремне беде карактеристичне за многе државе којима руководе неолиберални одликаши – има многобројну средњу класу. Друга, мање охрабрујућа, јесте колико се, истовремено, Исламска Република, чак и под санкцијама, приближила неолибералном мејнстриму.

Распрострањеност ове необичне естетике завоја одлично илуструје још две ствари којих углавном нема у медијским сликама Ирана. Једна је да ова земља – без екстремне беде карактеристичне за многе државе којима руководе неолиберални одликаши – има многобројну средњу класу. Друга, мање охрабрујућа, јесте колико се, истовремено, Исламска Република, чак и под санкцијама, приближила неолибералном мејнстриму

Ваљда многе Иранке, када већ не могу лако да добију визе и отпутују у „меке” конзумерског света, дистинкцију и статус желе да покажу на свом изражајном персијском носу. Неколико пута сам помислио и да према мени иде Ким Кардашијан, пре него што сам се сетио колико су Иран и Јерменија близу. Идеал спонзоруше, први пут описан (и одмах оклеветан) у САД у првим деценијама прошлог века, постао је свеприсутан у свету обележеном сталним смањењем друштвене мобилности и растућим аспирацијама.

Ипак, главни шок овог врелог пролећа био је везан за све оно што је постигнуто у земљи која је од 1979. године била под различитим, с временом све свеобухватнијим, западним и међународним санкцијама. Оне су драконски пооштрене 2006. године, наводно да би, по речима утицајног америчког сенатора, „задавиле тероризам Техерана”. Неочекиване утиске је стварао сусрет са импозантним – мрежом аутопутева, удобних возова и храбро дизајнираних зграда – колико и тривијалним – „или” еспресо на пумпи десетак километара од Кома, верског центра који је био најближи срцу ајатолаха Хомеинија, оца Иранске револуције.

Светски исламски форум се сваке године одржава у другој земљи и не чуди да су баш Иранци као тему скупа одабрали стратешке комуникације. Слика целог исламског света обележена је вековима оснаживаним негативним стеротипима, али мало је земаља у којима је потреба за осмишљеним „информативним деловањем” толико велика.

Ипак, главни шок овог врелог пролећа био је везан за све оно шта је постигнуто у земљи која је од 1979. године била под различитим, временом све свеобухватнијим западним и међународним санкцијама. Неочекиване утиске је стварао сусрет са импозантним – мрежом аутопутева, удобних возова и храбро дизајнираних зграда – колико и тривијалним – „или” еспресо на пумпи десетак километара од Кома, верског центра који је био најближи срцу ајатолаха Хомеинија, оца иранске револуције

На пример, шиитски Иран је једна од главних мета и најодлучнијих непријатеља терористичких организација које угрожавају велики део света, али, упркос томе, неки од првих резултата претраге на интернету су текстови „Иран и Ал Каида су стратешки савезници” и „Иран ради заједно с Ал Каидом”. Поражавајуће велики број људи брка Исламску Републику Иран и самопроглашену Исламску државу. Форум, на коме је учествовало преко 200 представника института и факултета из целог света, осудио је у својој декларацији ширење „нажалост институционализоване исламофобије” и „екстремизма који се шири масовним медијима и интернетом”. Ова два велика зла „са много различитих лица” почела су да хране једно друго и створила зачарани круг убилачког насиља.

Ипак, једна од најчешће помињаних речи на дводневном форуму била је јединство, често праћено ламентима што га нема и истицањем „значаја заједничких исламских принципа”. „Данас на супротстављеним странама ратују људи који са подједнаким жаром узвикују: ’Алах је велики’ док убијају једни друге”, подсетио је резигнирани делегат из унесрећене и дубоко подељене Либије.

И Иран, иако оаза стабилности у узаврелом региону, увучен је у нови „грађански рат у исламу”, који је окинула америчка интервенција у Ираку. Око џамије, само стотинак метара од нашег хотела, истакнуте су фотографије добровољаца из оближњег радничког предграђа који је недавно погинуо у Сирији. Без помоћи из Ирана, мањинске исламске заједнице би вероватно већ нестале у разореној земљи у којој се сенка истребљења надвија над, једно време очекивани, пад Асадовог режима. Шиити су постали мета бруталног државног тероризма и у пребогатим, али све нестабилнијим „нафтним монархијама” на западним обалама Персијског залива.

Исламски свет одавно није био овако снажно подељен и уздрман. Многи говорници на форуму, чешће чак и од стране доминације и „окупације исламских земаља”, помињали су демократизацију и „промоцију људских права”, изговоре које су истицали моћни западни политичари док су гурали исламски свет у трагедију без преседана и покренули реке избеглица. Иако су медији пуни слика западних жртава, мало ко је стварно свестан да од тероризма и ратова којима се не назире крај убедљиво највише страдају – муслимани. Откад су путеви избеглица прекинути на источним обалама Егејског мора, из медија су скоро сасвим нестале слике муслиманских жртава.

Форум је истакао потребу да стратешке комуникације, које би могле да промене лажне слике и погрешну перцепцију, треба да укључе и научнике. Нажалост, није лако утицати на начин како се говори о исламу и исламском свету. Пре појаве Ал Каиде и Исламске државе, вековима је на Западу учвршћивано схватање да је истовремено супериоран и све оно што исламски свет није. Данас су се чак и најшире прихваћене догме политичке коректности, појмови као што је диверзитет, одомаћили тако да не укључују вредности исламског света, редовно представљане као израз патологије, а не различитости.

Јазд, прастари пустињски град који је иранска влада одабрала за домаћина форума, оличава неке од најзаводљивијих – дух солидарности и заједништва, нестајуће вредности у деловима света где су највиши идеал постали бескрупулозни „друштвени пењачи”. Верујем да би и многим атеистима малене џамије и маузолеји локалних светаца, у којима вам неко обично понуди укусне колачиће, чај и сок од краставца чим провирите, пробудиле носталгију за извеснијим, споријим и укотвљенијим временима. Можда би, чак и ако им се не свиђа иранска алтернатива, у врелом Јазду пронашли и потврду да неолиберализам није наша једина будућност.

И добре и погрешне лекције лакше се уче у сенци прошлости, њених импозантних трагова. Конгресна дворана у којој је одржан форум налази се неколико стотина метара од два велика купаста брда. На њиховим врховима су се сместили зороастријански „торњеви тишине”, најупечатљивији симболи некада доминантне персијске религије, чији је центар у 7. веку, на почетку дугачког опадања, постао Јазд. Леп је поглед у рано јутро са врха брда споменика који доминира над великим делом развученог града. Трагови избледеле вере подсећају да нема те висине с које се не може пасти у заборав.

Људи који на својој страни немају глобалне медије, који нису заслепљени садашњошћу и сликама сопственог света, лакше уче из прошлости. Можда могу да савладају и њену вероватно најтежу лекцију, ону из понизности. У историјском Јазду – међу доследно суздржаним и увиђавним људима одмерених гестова, у миљеу који истиче различитост и самосвојност Оријента, а не његову редовно банализовану егзотичност и слику претње која опседа западну мисао – у очи упада значај и виталност светова којих нема у масовним медијима.

Зато се када размишљамо о будућности, неухватљивој колико и опсесивно предвиђаној, можда испостави да ова глобално невидљива слика исламског света скрива силу снажнију од негативних стереотипа и делотворнију од најпромишљенијих модела стратешких комуникација. Будућност је, по правилу, много шокантнија чак и од оне садашњости коју – склупчани у нашем медијском, класном и статусном мехуру – нисмо у стању ни да замислимо.

Коментари52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.