Фанк је есенција доброг провода

„Џорџ Клинтон је фанк”, говорио је Принс; „Толико је утицао на мене да га волим заувек”, тврдио је Снуп Дог; „Клинтон је урадио више за фанк него што бисмо сви ми заједно у сновима могли да урадимо”, одсечан је био Марк Ронсон. „Рајско краљевство је близу, ако ослободите ум”, певао је својевремено Џорџ Клинтон, а да је његова порука наишла на одјек, сведоче генерације и генерације музичара које су управо од овог човека црпле утицаје и инспирацију. Икона фанка, певач, композитор, продуцент, музички ум који је стајао иза оснивања чувених састава „Парламент” и „Фанкаделик”, или песама какве су „Atomic Dog”, „Motership Connection” или „One Nation Under the Groove”, коначно ће свирати у нашој земљи. Наступиће у петак 8. јула са саставом „Парламент / Фанкаделик” на „Егзиту” у Новом Саду.

Управо ће Петроварадинска тврђава бити прва станица Клинтонове европске турнеје, током које ће „прокрстарити” и највећим градовима на Старом континенту. Али, како легендарни музичар признаје у интервјуу за „Политику”, Србија му је, за разлику од осталих европских земаља, непознаница, због чега је посебно узбуђен пред концерт.

Почели сте каријеру шездесетих година прошлог века као композитор у чувеној дискографској кући „Мотаун”. Зашто сте све то одбацили и уронили у фанк?

Морао сам да учиним нешто како бих преживео у свету музике. После „Мотауна” у САД се десила „европска инвазија”, што се одразило и на музику у Америци. Решио сам да створим нову музику, помешавши „Мотаун” звук са ду-апом, уз мало утицаја Џејмса Брауна и гласну свирку. Тако је и настао „Парламент/Фанкаделик”, а убрзо су нам се придружили Бутси Колинс, Мејсио Паркер и Фред Весли за чувени албум „Motership Connection”. Почели смо да се зовемо „Пи-фанк” јер је толико генерација музике било помешано заједно. Исто је и данас. Недавно смо снимили сингл са Ајсом Кјубом и Кендриком Ламаром...

Када сте већ поменули Кјуба и Ламара, један сте од уметника чије су песме највише семпловане у музичкој историји, нарочито у хипхопу. Да ли то видите као комплимент?

Наравно, јер тако се фанк одржава у животу.

Др Дре, Снуп Дог, покојни Тупак Шакур, само су неки од хипхоп уметника који су „користили” вашу музику. Ко је урадио најбољи посао?

Тешко је рећи, јер свако од њих успео је да од тога направи нешто своје. Али, ако баш морам некога да издвојим, онда би то био састав „Паблик енеми”. Они су обичан семпл тако лепо надоградили уз дивне аранжмане. Али, волим све, од оних андерграунд песама до оних комерцијалних, уз поштовање ауторских права.

Нисте се либили да тужите неке ваше колеге, попут Дреа и Кјуба из састава NWA или Џеја Зија?

Нисам ја тужио ниједног колегу, зато сам и данас у одличним односима са музичарима из хипхоп света. Добар сам пријатељ са Кјубом и не бих га никад тужио. Тужили су их они који имају права на моју музику – „Бриџпорт мјузик”.

Али, током каријере сте покренули многе правне битке – против дискографске куће, тражећи власништво над својим мастерима, а тврдили сте и да су се адвокати окористили о вас, узимајући тантијеме од емитовања ваших песама за себе. Колико су вас све те битке коштале, не само финансијски?

Коштало ме је, када говоримо о новцу, милионе и милионе долара. Сви које сте поменули узели су или покушали да узму право на моје песме. То је „у моје име” урадила кућа „Бриџпорт мјузик”, не дајући при том од свих тих процеса ниједан цент – не само мени већ ниједном члану мог бенда. Због свега решио сам да направим документарац о преварама и ту ће се видети шта се све дешавало са сваким од тих судских процеса. То је све толико запетљано, али размрсићу то, јер су се дискографске куће и тзв. адвокати удружили, па и данас муљају са мојим ауторским правима.

A зашто то раде?

У питању је огроман новац, стотине милиона долара, а мени не дају ни пени. Берни Ворел (клавијатуриста „Пи-фанка”, који је преминуо прошле недеље, прим. аут.), иако је умирао од рака, није добио ни цента, већ је новац за лечење скупљао од колега. Све ћу то разоткрити у документарцу, па ће се сазнати истина.

Називају вас „кумом фанка”, а шта је за вас фанк?

Слобода. То је могућност да будете слободни да музички урадите шта год желите, где год, кад год, и да будете најбољи што можете.

Како то да је фанк од седамдесетих до данас толико утицајан у готово сваком музичком жанру?

Зато што је фанк есенција доброг провода.

А сви желе да се добро забаве?

Сви. И о ком год музичком жанру да говоримо, увек може да постоји фанки „обрт”. Фанк је став да можете све, без обзира на то да ли је у питању рокенрол, диско или техно.

Крајем месеца пуните 75 година. Музика је и даље разлог за живот...

Ђаволски да. И уз то, борба за музику!

„Пеперси” у срцу

Током каријере сарађивали сте са многим колега, од састава „Ред хот чили пеперс”, чију сте једну плочу продуцирали, „Ауткаста” до Ламара? Која сарадња вам је остала у срцу?

„Пеперси”, јер су дошли у моју кућу, били смо заједно током читавог процеса стварања њиховог албума. Али ту се наша сарадња није завршила, током година смо стално нешто радили или наступали заједно. Али, мени је увек изазов да радим и са неким новим талентом.